Српски сион
С тр . 426.
СРПСКИ СИОН".
Б р . 27
применити речи, изречене Богом, у одношају према заповедима старозаветним : заиовест ова, коју ши дајем дапас, нити је тегака, ниши је далеко од тебе; није на пебу, да речеш: ко &е се од нас иоиети на небо, да нам Је скине и каже нам је, да бисмо је творили ? Нити је иреко мора, да речеш: ко Ле нам отиЛи иреко мора, да нам је донесе и каже нам је, да бисмо је творили ? Него ти је врло близу ова реч, у усшима твојим, и у срцу твоме, и у рукама твојим, да би Је творио. (Обнов. зак. XXX. 11 —14.) Св. Јован Златоусти говори о заиоведпма Христовим: заиоведи Његове нису тешке (1. Јов. V. 3.). Ко је чист срдем и душом, ко истинито љуби Бога, истинито верује у Христа, тај не осећа тешкоће при вршењу зановеди Христових, тај зна, да је иго Христово благо, а бреме Његово лако (Мат. XI. 80 ). Вршећи ради Христа заиоведп Његове, тражећи царства небескога за срце своје, за душу своју, ми се удостојавамо награде и у овом животу. Жштише говори Христос — најире царсшва Божјега и иравде Његове и ово Ке вам се. сва нотребна блага земаљска, додаши (Мат. VI. 83.). Који извршују свету вољу Христову, и у овом животу добијају награду, а још већу награду имају добити у животу будућем. Побожносш је корисна за свашто — учи св. ап. Павле — имајуКи обеКање, живота садашњега и онога, који иде (1. Тим. IV. 8.). Подвижници ради Христа и извршитељи Његових божанствених заповеди у будућем животу чуће пречисти глас Његов: прждите ко лш^: кси тр8ж ДаКШЈ/ШСА И ЦЈКЈН/И6НЖШИ, И ЛЗХ ОуПОКОК* КК1. (Мат. XI. 28.) Пчеларетво у Руеији.* У Харкову у Русији предавао је на скуиштиии пчеларској 31. марта 1899. г. пред= седник ичеларскога друштва у Харкову Т. Буткевић, ирота и професор у богословији. Предавање му је штамнано у журналу богословско-филозовском, који се зове Ћ В%ра и разумг " (у 7. бр. 1899). Предавао је о: „Р^чб ироизнесенна« вг собранЈ 1 Харкозстгага обш,ества пчеловодовг и лн)бителеи пчеловодства, етическја чертн пчеловодства". Ово је преда* Упозорујемо браћу свештенике на овај чланак, што га прештампасмо из ваљана цчеларскога листа: „Српски Пчелар". Ур.
вање врло интересантно за нас, јер из њега видимо како се рапидно шири рацмјонално нчеларство у Русији, и да стоји под залититом цркве, не само с тога што црква треба воска за свијеће него што је оно од великога утјецаја моралнога на свијет. Највећн црквени достојанственипи забављају се нчеларством, нреноручују и шире пчеларство. Тако се у педесетим годинама овога вијека у Харкову забављао пчеларством архиенископ Филарет. На својем је добру имао ирекрасни пчелињак, на којем је с највећим уживањем ироводио часове одмора. На његов би ичелињак долазио онда славни пчелар руски Прокопић, који је конструјисао кошницу с оквирима, н ту би се слатко разговарали о нчели и како би се нонравила нроста кошница и удеснија удесила за рацијонаано пчеларење. Протама, свештеницима, младежп из духовнога семинара отворен је био његов пчелињак, на којем је увијек у свако доба нчелар — монах — давао одговора и:ј пчеларства на нитања онијех, који су жељели и требали поуке. Он је водио на свој нчелнњак и ноучавао и ученице из ннтерната „благороднБ1х дћвицт.." Он је иохађао и туђе ичелињаке и кад је путовао по својој епархији радо је. говорио о пчеларству и поучавао свештенство у том племенитом послу. Као што је наш митроиолит Сгратимировић цохађао нчелињаке свештеника својих и подстицао их на тај нлеменити посао, тако је исто чинио и архиенископ Филарет. По томе је сасвпјем појмљиво да је у Филаретовој епархији скоро сваки свештеник пчелар. Буткевић каже: Ми не знамо ни једнога свештеника, којега је архиепискоц Филарет рукоположио, а да није пчелар. У многим мјестима његове епархије подигнути су црквени ичелињаци, који и данас лијепо напредују. Недавно је умро архиепископ казански Владимир, који је био страсни нчелар. На својем је добру имао лијен пчелињак са кошницама са покретним саћем од Крилова. На том је својем ичелињаку сам често радио. У својој дворници, гдје је госге примао, имао је кошницу за посматрање и ко би га год ноходио, показивао би му кошиицу и тумачио. Колико је руско свештенсгво занесено за пчеларство види се, што је ночасни члан био рускога ичеларскога друштва у Петрограду Паладије митрополит п предсједнпк св. Синода, московски митрополит Оергије, архијеиископ