Српски сион

В рој 30

„СРИСКИ СИОН"

С тр . 473.

и 226 фор. да даје, да јој се илата на 340 ф. доиуни — као што чини у Д. Нани, онда је појмљиво, да се тај фонд врло брзо мора исцрпити; и заиста тек што још има у њему око 300 фор. Иа кад се и то потроши, кудонда? Ваљало би озбиљно мислиги о овој немилој ствари, требало би што пре у помоћ притећи овим сиромашним општинама, како„би им школе могле одржати вероисповедни карактер свој, јер државна впаст већ сваким даном гледа и тражи повода, да их у своје руке узме. Ако Светосавски Фонд још не може потпомагати школе, ваљало би други који фонд да притекне у помоћ и дотле, док се другим начином не би осигурао опстанак наших школа. — Многи мисле о школама у Будимској епархији и у оиште о целој овој енархији, ношто је тако малена, да се неће дуго одржати. Али такав мален народ, као што смо у Угарској, ми Срби, не би смео тако равнодушно гледати пропаст једне целе епархије, ма она и бројала само 20,000 душа. А ко познаје срнсгво у будимској епархији, особито у Барањи, може слободно рећи, да тај народ није за нронаст, већ на против за живот, јер је ноштен моралан, вредан и религиозан, само је сиромашан као у опште сав народ у Барањи, особито од оног доба, како су виногради пали. Народ сам неће пропасти нити изумрети, али хоће ли остатп православан и Србин, кад му школу одузму? Друга сметња, што нема успеха у школи јесте та, што нема ваљане школске дворане и иотребних учила. Ову сметњу отклонити лакше је но ону нрву. Где нема ваљаних школских зграда, народ се чруди, да их подигне. Нпр. у Моноштору је лане подигнута лепа школа, а ове се године зида парох. дом, мада је тамо тек око 300 душа. У Болману се такође зидају ове године две школе. Све то народ свесрдно чини, ма да му тешко пада, јер једаннут је кадар нринети веће жртве, кад зида школу, али сваке године учитеља нреко својих сила плаћати није у стању. До потребних учила ће се такођер лакше доћи. Впреосвештени г. епискои Лукијан је овога пута свакој школи, коју је обишао и у којој осиособљене учитељска снага дела, нз својих срестава дао набавити сва потребна а мањкајућа учила утрошивши на то иреко 300 фор. Хвала му на том лепом дару и доброј вољи, да своје школе унапреди. Носле одржаног испита са школском децом

внреосвештени г. енископ је свагда дао предвести пркв.-општинско нредставништво, те је саслушао тегобе истога испитујући га као брижни отац за све његове одношаје како у општини тако и у породици. Том цриликом могао се уверити, да под духовном управом својом има народ, који је истина сиромашан, али са којим како у верском тако и у моралном погледу може бити задовољан, јер је привржен у цркви својој, не жали ни моралне ни материјалне жртве, кад је корист цркве у питању. То сведочи нарочито та околност, што су му цркве са незнатним изузетком све у добром стању и са потребним утварима снабдевене; свештенике своје поштује и према снази својој доста добро награђује. Прегледавши свугде званичне списе и књиге, које се на цркв. општинску управу односе, впреосвештени г. епископ морао је скоро од свакуд у том погледу жалосну слику са собом понети. Будући тај народ малобројан, сиромашан, не имајући свагда ни свештеника ни учитеља у средини својој, упућен је у вршењу својих цркв.-општинских автаномних нрава, која он ни не познаје нпти схвата — сам на себе. Услед тога може си свако преставити, шта је судбина већине налога претпостављених власти, кад у многим местима нема ни једног иисменог човека. А још бољу слику има о свему томе онај, који је све то видео. Впреосвештени г. епископ није жалио труда уиућујући и држећи лично предавања у свакој општини о делокругу цркв општинских тела и органа и како ваља у делокругу том права и дужности вршити. Лично је прегледао поједине заниснике, указивао на мане и недостатке и поучавајућп присутне са пуним стрплењем, како треба то друкчије да буде. Да ће та обука, па још учињена од стране високе особе Његова Високопреосвештенства, од веће користи бити од незнам колико писмених наредаба и тумачења, — ван сваке је сумње. Народ је — видећи свога архијереја како га живо занима све и како обраћа нажњу и на незнатније ствари — чешће се изразио, да ће се од сада у свачему са нуно поверења обраћати на своје претпостављене власти и свога љубљеног архијереја, јер види да има владику, који се брине за своје и кога познаје и које он познаје. Из школе је високопреосвештени г. епископ свагда отишао у парохијски дом, где је у