Српски сион

С тр . 474.

„СРМСКИ СИОН и .

В р . 30

првом реду прегледао нарохи.јско звање исирављајући и ту све оно што је за исирављање и поучавајући у ономе, где је нриметио непотпуно или неправилно схватање односне стране у звањ у — па н карајућн тамо, где је приметио немар и нехат Које из званичних књига, које нак из испитивања уверио се впреосвештепи г. епископ о вршењу пасти рске дужности свештенства свог давајући и ту свакоме мудре и очинске савете, који се однос-ише на савесно вршење узвишене свештеничке службе, на добри одношај између душеиопечитеља и пастве његове. Нарочито је г. епископ обраћао пажњу на вршење св. тајне покајања и причешћа, јер из домовног протокола и протокола умрлих стечено уверење у том погледу није могло умирити брижну архипастврску душу влреосвештеног епископа. На жалост у овом обзиру скоро нигде се није могао задовољити, јер из протокола умрлих се видело, да је тек сваки 10 — 15. пред смрт своју примио св. тајну причешћа и покајања ; а да се св. тајна покајања онако врши, као што то св. наша црква учи, а не онако механички и како је лакше. — беше најстрожији захтев Његова Впреосвештенства. — Где је требало тамо је и пофалио заслужне свештенике, а од ових нек« и одликовао, као јереја Сгевана Михалџића пароха кишфалубског и јереја Душана Андрића иарока маишког, давши им благослов, да могу место плавог црвен нојас носити. У парохијском дому је впреосвештени г. епископ свагда цримао поклонсгва и изасланства, међу којима је свагда било и пноверно свештенство. Многобројна иноверна изасланства у сваком месту, која учинише своја подворења, показаше толику љубав и поштовање спрам впреосвештеног г. еиискона, као да је њихов епископ; а то чињаху с тога, што свугде живе са нравосл. Србима у братско.ј љубави, миру и слози. Особито се мора истаћи држање овога нута ршиског свештенства. У свакој општини, па и тамо, где се само иролазило и где нема правосл. Сроа — пратила су вснреосвештеног г енископа и звона рнмске цркве. Ту хармонију, која се видела између православних и другим вероисповестима нрипадајућих, нрепоручивао је вспреосвештени г. енискои свугде, да се и надаље одржава и чува. Свршивши овако у свакој нарохији своју епископску визитацију кренуло се Његово

Впреосвештенство са својом пратњом у другу општину, а из Шиклуша кући у резиденцију своју. Враћајући се овамо уз иут вратио се впреосвештени г. епископ у Печуј, да посети в буде гост тамошњем ркат епископу Самуилу Хећем, ношто га је овај иријатељски позвао. Пријем код свога колеге био је ванредно пријатан п предус.ретљив. На челу са својим епискоиом цео епископски двор и каптол дочекаше впреосвештеног г. енископа у најсвечанијем оделу. Енископ нечујскн као домаћин унотребио је све и сва, да му мили гост за то кратко време у граду свога седишта — пуном и-тгориских п културних знаменитости, што више види, а у кругу његовом, да се што боље осећа. Високом домаћпну је врло пријатно било чути из уста Његова Впреосвештенства суд о коректном држању подручног му свештенства овом ириликом у Барањи. — Впрзосвештени г. епископ посетио је тамошњу катедралу и бавио се у њој скоро два сата у пратњи свога секретара и каноника а 1а1еге печујског еиискоиа, који је међутпм морао присуствовати богословским испитима у свом семеништу. Ова црква која је у скорој прошлости обновљена, како по красоти, уметности и старини својој, јединствена је у Угарској. Даље је ту иосегио и цркву унутрашње вароши, нову домобранску кадетску школу, у целом свету познату Толнаиеву творницу мајолике и манастир цистерцита, у ком се састао и са неким својим бивншм гимназијским професорима. Даље учинио је посету печујским православним вишим чиновницима, који су већ на нуту у Мохач верно пратили свог љубљеног архипастира. Међу оста лим првацима печујсккм, које је впреосвештони г. енископ својом посетом одликовао, морам споменути Јосифа Шаламона кр. саветника н држ. школског надзорника, код кога се подуже бавио саветујући се с њиме о нашим школама. Исти надзорник уверавао је Његово Впреосвештенство о свом добром расположењу спрам наших ше>ла а и признао је, да. наш народ доста чини за напредак школе, само што је сиромашан и у многим онштинама и сувише малобројан. Како у подне тако и у вече дао је домаћин у почаст свог високог госта свечан обед. на којем је осим целог кантола и других одличних печујских првака било,