Српски сион

С тр . 4 98.

„СНЈСКИ ОИСШ."

11Р 31

вој, јер у Бога кса ков/исжна с^тк! Сви ћемо се ми с Тобом заједно молити Богу Свевишњему, да Ти даде снаге, да разбудиш успавано верско осећање у добу данашњем, да одбраниш цркву од спољашњих јој и унутарњих непријатеља, да повратиш и изведеш на пут истине заблуделе, да саставиш растављено, збратиш разбраћено, да упутиш сваког послу своме, да ублажиш разбуктале страсти, што сметају сваком добром раду, да постанеш центар духовног живота нашег и извор љубави и правде, па да тако уздигнеш углед цркви својој, себи и народу своме и стечеш заслуге и овога и онога света. У том послу Твоме уздај се у Бога, ослони се на одано Ти свештенство и праве пријатеље цркве и народа нашег, буди при том мудар, милостив и дуготрпељив, па ће и рад Твој благословен бити и донети жељена плода и успеха. Влагослови нас владико свети, а Бог ће Свемогући ( на искрену молитву свију нас дати, да нас још дуго частан благосиљаш у славу цркве и напретка народног! Живео! Овај веома легш говор архимандрита Јанкови&а праћен је често бурнпм клицањем и одобрањен, а на свршегку је то клицање достигло врхунац. Његово Високоиреосвештенство благоизволео је после овога држати свој велекрасни говор, 1Јун дубоких и илеменитих осећаја, узвишених архипастирских мисли и тежња, који је говор прекидан и праћен био веома често са бурним одобравањем и клицањем: Живео, а којп доносимо напред засебно штампан. Тим је сам акт устоличења новога епископа Бачког, високопреосвештенога господина Митцофана Шеви~Ка био извршен. ГГосле овога акта иошао је високопреосвештени епископ из сабопне цркве, у пратњи свештенства и народа, у епископски двор, ираћен одушевљењем и радошћу народа и евију присутнпх. Нред уласком у деор, еиископску резиденцију, дочекалв су Његово Високоиреосвештенство епптроии Бачке епархије г.г. Стеван ПоиовкЛ-Пеција и др. Илија ВучетиЛ, и принели су Му хлеб и со, а топлим поздравом Га поздравио др. ВучетиЛ, на који

се високопреосвештени веома срдачно и љубазно захвалити благоизволео. Ватим су Његову Високопреосвештенству приступале депутације и ноклонства, редом у нрограму утанаћеном. У 8 сати у вече отпочела је свечана бакљада, о којој смо у прошлом броју јавили, а коју је приредило сриско Новосадско грађанство. Бакљада је била импозантна и изведена врло лепо, уз красно певање певачког друштва трговачке и занатлијске омладине, а у којем се истицало нарочито певање „Владкчанске химне", после које је ирофесор Новосадске наше гимназије г. Јован ГрчиЛ у име Новосадскога српскога грађанства поздравио новоустоличенога епискоиа овим лепим говором. ВисокоиреосвеКени владико\ Високо пошгаована и оиште љубљена црквена иоглавицо наша! Дође нам ево једва једаред! Испуни се врућа жеља свега Новога Сада те Те видесмо ево улести као домаћина господара у дворе епископа бачких. Од оиога радоснога часа. кад се но овом граду разнео мили глас, да нам је свети Архкјерејски Синод Тебе наменио, да нам будеш духовни отац н старатељ, знађасмо до душе, да си наш па опет једва чекасмо, да Те видимо у нашој средини. Па чекасмо, да нам Те за нашег духовног оца и старатеља потврди и Његово Величанство, наш, премилостиви Владар, сачекасмо те би и ноевећен н ево Те сада међу нама! А како Те дочекасмо?! Како уђе овај град. у којем првом зачу и протеиа слатку срнску реч?! Како уђе у овај град, у којем научи више свега љубити и поштовати свевишњега Бога по науци свете вере православне?! Како уђе у овај град, у којем поче млађаним умом и срцем нросвећивати себе, да спреман нослужиш свом роду па да му некад будеш оно што му ево заиста и поста: један од највиђенијих му синова?! Како уђе у овај град, у којем Те зна и старо и младо, у којем Те са прекрасних Ти подобиости и врлина цени и поштује свако, у којем се о Теби не чује друга реч до ли реч хвале и величања?! Да уме зборити цвеће, које посу-