Српски сион

кр. 31

ше нежне руке Теби у сусрет да но њему, но симколу весеља, среће и задовољства докорачаш до нове Ти резиденције, оно би ти нричало јасно, што нам ево сузе радоснице у очима, што нам ево одушевљени клици са усана као да не могу довољпо разговетно да искажу. Силиа је то вера, голема је то љубав, неисказана је то нада која нам рече, да Те дочекамо овако, раширеним рукама, усхићени, да Те дочекамо овако, како човек дочекује само опе, који су му срцу мили и драги, који су му, што но реч нрирасли за срце. А та наша силна вера у Тебе, та наша голема љубав према Теби. та наша неисказана пада с Тобом, то је само смерно уздарје за даре, које нам Ти доносиш у обиљу. Немој мислити, Високопреосвећени Владико, да ми не знамо за Твоју савеспим радом стечену огромпу спрему, за Твоју нревелику оцаност к светом и узвишеном позиву Твом, за Твоју примерну благост, иосестрепу са потребном чврстом вољом и енергијом, за Твоју неумитну сираведљиност, за Твоју оштру уредност! Та за све то има сувише речитих података и доказа у аиалима задарскога семеништа, ко.јем си Ти годинама стојао на челу и у којем се Твоје име спомиње само с ноштовањем; све то и сувише несумњиво потврђује Твој рад са катедре у богословији у Сремским Карловцима; о свему би тому и сувише живо умели причати сви, које си Ти руководио у хоповској монашкој школи; свега се тога и сувише радо сећају они, којима си био старешина у светој обитељн крушедолској. Па све то донесе ето сад нама! Благо нама с Тобом! Епархија бачка доби у Теби мудра, праведна, неустрашима управника; срнска велика гимназија новосаска, која и Тебе овако дичпа дарова Српству, доби у Теби вољна и"искрена бранича; свештеиетво и наставништво доби у Теби моћна заштитника и озбиљна судију. А нрекал>ени Твој смисао за све што је лепо и племенито; неиоколебива Твоја воља, да народну просвету са своје стране потпомогнеш и унаиредиш гдегод само можеш; неисцрпна доброта Твога мекога и милостивога срца

— све нам то јемчи. да ћеш бити утецајан пријатељ свима инстптуцијама, којима је смер благостање и иапредак нашега народа; све нам то јемчи да нотиштени н бедни не ће заман нотражити у Тебе утехе, савета, номоћи. Па како онда да нам ниси добро дошао?! Како да не кличемо у вељој радости, што Те је неиспитани промисао Опога, који ведри и облачи, даровао баш нама?! Како да не будемо уверени, да ће с Тобом иастати овде нова, благословна ера, да ће се с Тобом зановити времена Гедеона Петровића и Платона Атапацковића, славних твојих нретходника, на које ћеш се Ти угледати као на светле узоре те по њихову примеру делати на добро и ове епархије и свега парода?! Како да пе благосиљамо и прах честитих Твојих родитеља, који нам Те родшпе и однеговаше таква да се овако могаде дићи?! Како да не појмимо, да њихове блажепе сенке са висина из рајскога насеља са божанственом слашћу и милотом гледају доле на овај призор, који казује, да је њихов нород данас ево дика и понос Новом Саду и да Нови Сад нлива у безмерној радости, што је свога сипа могао дочекати и увести на такову пошту. На догледу тим блаженим сенкама, које су Теби, Високоиреосвећени Владико, врх свега свете, ку немо Ти се, да нам цигло чиста љубав и неограничено поверење према Теби меће у уета заносне усклике : Добро нам дошао, дична ноглавицо наша, добро нам детпао и живео и радио с нама и за нас до крајњих граница човечјега века! Овоме говору, који је ираћен био бурним и дуготрајним усклицима, отноздравио је, са дворскога балкона, впсокопреосвештени господин епискон Митрофа71, благоларивши грађанству на леиом дочеку а поново изразивши радост Сво.ју, да је дошао као еиископ Бачки међу своје драге Новосађане. После завршене бакљаде свирала је још во.јничка музика иред двором за време вечере, која је отпочела око 10 сати у вече. * * И тако се обавило и свршило славље устоличење новога епископа Бачкога, високопреосвештенога гоеподина Митрофапа ШевиЛа.