Српски сион

Стр. 530

.СРПСКИ СИОН."

Б р . 33

31. Ћелпја треба да је сваком монаху заклон, тпхо прпстанпште од узбурканих валова срца и духа п огледало живота п рада монаха, којп у њој живи. ^а то треба, да је свака ћелија чиста и уредна п украшена иконом распјатија Христова, а уз то једнога од преподобних и онога светога, чије пме који монах носп, у којега се живот треба по том да угледа, а намештена треба да је ћелија чистим једноставним намештајем; напротив да у њој нема ништа раскошнога и таквога, што се не би слагало са духом иоложених завета монашкпх. 32. У ћелији треба монах да проводи време у молитвама и читању душеполезних и поучних књига, у писању и појању, или каквом дозвољеном ручном раду. 33. Да се монаси читањем добрих књига могу усавршавати у дужностима свога позива, дужан је настојатељ да се заједно са братством брнне, да у манастиру има свагда добрих и ваљаних књига из старије и новије књижевности прквене. Чптање треба почети са св. писмом и понајпре упознати се добро с њиме, а уз то читати марљиво дела св. отаца, а особито житија светих. Могу се читати и друге књнге поучнога садржаја, којпма се богати искуство и упознаје Божја премудрост и старање о свету и људима, само што мора настојатељ о свакој таковој књизи да каже најпре млађем и неискуснијем брату свој суд и даде му разјашнење оних места у књизи, која држи, да би могла бити читаоцу нејасна и неразумљива. А напротив оне књиге, којима се ум и српе одводи с пута, којим монах треба да иде, има настојатељ одмах одузети и непослушнога брата казнити према величини непослушности његове. 34.. Од ручних радова најбоље доликује

монасима, да се баве живописом; а могу да се баве и другим којпм ручним радом, но свагда једноставним, који не одводи толнко дух и срцс од свакидашње дужности монашке и посла, од љубави према Богу, цркви и манастпру. VII. О траиезарији. 35. Сва братија једу заједно осим болесника и кажњеника. 36. К* јелу зову се браћа нарочитим звонцем, на које има свакн у трапезарију на своје место доћи, а кога нема, губи онај оброк, осим ако се задржао где са знањем и дозволом настојатеља. 37. Пре јела очита началствујушчи молитву по уставу, благослови јело и седа на своје место, а за њим и остала братија по старешинству. Исто тако очита началствујушчи молитву по јелу и сви излазе по реду из трапезарије. 38. Седати касније за трапезу или устајати раније од трапезе, или у онште за време јела устајати п ходати п тиме нарушавати ред, мир п тишину, никако да не буде. 39. Сваки је дужан да пази за трапезом на сваку благопристојност, а да се то постигне што лакше, браћа док једу, чатац чита из житија светих, из св. писма, или св. отаца, по благорасуђењу настојатељеву, да уз тело нахране браћа и душу своју словом Божјим. 40. Монаси, као заточници поста и молитве и сваке умерености тела и душеЈ*® срца и духа, дужни су, да буду умеренп и у јелу и у пићу, знајући, да се постом и молитвом може лакше домолити Богу и одагнати многи недуг, ио речима Христовима: „Сж (1одх не ис^оди гх токлнџ <ио /ЖТК0Н5 и М0СТ0Л1&". (Мат. 17. 20.).