Српски сион

с ?°<х с ч.

Год.IX.

Бројј 34.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРПОВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МЕТР0П0ЛИ1Е К1РЛ0ВАЧЖЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: ' Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 22. августа 1899.

ЗВАНИЧКИ 4 ЕО. НАРЕДБА Архидијеце-залне Конзиоторије у предмету служен,а параотооа за Њ В. блаженоупокојену царицу и крал.ицу Јелисавету. АЈ бр. К. 343./заи. ех 1899. (Свима протоирезвитерским звањима.) Дана 29. августа (10. септембра) о. г. навршује се година дана, од како се Њезино Величанство, блажене успомене царица и кра љица наша Јелпсавета у вечност преселила пак се тим поводом уиућује Иречасност Ваша, да подручно вам свештенство иозовете, да тога дана парастос за Њезино Величанство у цркви по проиису одржати не лропусти. Из седнице Архидијецезалне Конзнсторије, држане у Карловцпма 12. (24.) јула 1899. год. Георгиј е иатријарх НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Рим и еловенеко богоелужење. По руском Радослав М. ГрујиК Познато је, како је Рим већ од почетка апостолског рада св. иросветитеља

словенских, иерадо гледао усиехе њихове на велико-моравској територији римског патријархата. Истина Бог, онај страшап нозив св. браће у Рим, за папе Николе I. (| 13. нов. 867. г.) променуо се за његова наследпика Адријана II. (ј 872.) у сјајан дочек. Браћи, уз то, буде одобрена унотреба свећено-богослужбених књига, које су опи сами превели на словенски језик; шта више, у то доба одслужепа је и служба Божја на словепском језику у Риму — ио разним љеговим црквама. Али тај исти напа Адријан шиљући, па молбу нанонског кпеза Коцеља, Методија у Пананију (870—71. године), у писму, које је послао но Светитељу, где одобрава и дозвољава словенско богослужење, ипак зановеда, „да се чува обичај читања Аиостола и Јеваиђеља прво на латинском, иа за тим на словенском језику." Наследпик Адријапов пана Јован УШ. (872.—882.) односио се према словенском богослужењу тако, како су то дипломатске прилике допуштале; час, наиме, негодује, што св. Методије врши богослужење па словенском језику (на пр. 879.), час опет до-