Српски сион

О тр . 542.

„ОРПСКИ сион.*

Б р . 34.

иушта га због какве иолитичке потребе, по увек с ограничењем, да се Аиостол и ЈеванђелЈв ирво чита на латинском, на затим иа словенском језику (880. год.). Даљаисторија иапских одношаја спрам словенског богослужења каракгерише се систематичким ограничаваљем сФере његове употребе, иа шта вигае и јавним гоњењем, ради источно-иравославног обреда који се чувао у Ђирило-Методијевим црквено богослужбеним књигама. Први акт јавнога гоњења словенског богослужења, које уведоше св. нрвоучитељи и просветитељи словенски, отпочео је наиа СгеФан VI., исте године, кад је умро св. Методије (885. г.). Он је, наиме, у својој носланици моравском кнезу Светонлуку међу осталим и ово иисао: „Врло смо се зачудили, када смо чули, да Методије проповеда лажиу науку, а не истиниту, непријатељство, а не мир; те ако је то тако, као што смо чули, ми у иотпуном смислу одбацујемо његово лажно у чење. А анатема због ирезрења католичке вере пашће иа онога, који томе учи Ти и народ твој, ио суду св. Духа, бићете невини, ако само неновређено будете сачували веру, коју нроноаеда римска црква. А службе Божје, св. тајие, и свећене радње, које је тај Методије дрзнуо се да свршава иа словенском језику, и ако је пре обећао да то неће чииити (?), заклевши се нред моћима св. Нетра — нико нека и не иомисли, да на сличан начин свршава. Јер Божјом и нашом аностолском влашћу ми то забрањујемо — нроклињући опога, који не послуша . . . . А упорне и иенослунше, што уводе пенријатељство и саблазан, ако се не конраве, после нрве и друге опомене, заповедамо да се изгоие из цркве." Та забрана СтеФана VI. беше почетак јавиог папског гоњења словенске службе. Истина Бог, најближи наследници СтеФанови (-ј* 891.) (Формоз, БониФације VI, СтеФан VII, Ромаи, Теодор П.), изгледа, као да пису толико обраћали пажњу на словенски рад св. Ћирила и Методија, а Јован IX. (898. —900 ), као да је одобравао, па шта вигае и штитио словенску јерархију у Великој Моравској. Али зато

Јован X. на спљетском сабору 925. год., те пана Јован XIII. при иодизању прашке епископије (972. год.), јавно су изразили своје негодовање спрам словенског богослужења. Последњи је на пр., у својој були чешком кнезу Болеславу одлучно тражио, да епископ новоустановљене епископије прашке, не буде ирисшалица обреда „бугарске или руске секше и , као ни приврженик словенског богослужбеног језика. Познато је, да су тако ноступале и касније иапе, као на пр : у другој половини XI. в., папа Александер II., који јејош одлучније од својих претходника ограничавао словенско богослужење на другом спљетском сабору 1061. год., а и носле њега. Он је, н. нр., говорио: „Ја, као и моји нретходници, ни на који начин не могу се усудити, да им дозволим (т. ј. Хрватима) богослужење на њиховом језику, тако, као гато то чине проналазачи сличие врсте литературе — Арааии", јер „готска (чит. словенска) је нисмена нронашао неки Методије јеретик", као што се каже у одредбама другог снљетског сабора. И гато даље, тим се све већма у Риму утврђивали сличгш, па и гори одногааји спрам словенског богослужења. Пана Григорије VII. (1080. ~г) иазива већ молбу кнеза чегаког Вратислава за дозволу словенског богослуа?е1ва — „неразумном", „сујетном неразмишљеношИу " и др. Тек од иоловине ХШ. в. почргње бар по изгледу преврат на боље у погледу одпогааја Рима спрам словенског богослужења. Папа Иноћентије IV-, „тај украс каноииста и отац права" латинске цркве, дозволио је 1248. год. сењској еиархији, на молбу тамошњег енискона, да се у њој може свршавати словенско богослужење но глаголеким словенским књигама и латинском обреду, но и то само у оним местима, где је већ „народ навикао да га слуша и . Како било да било, главно је то, да је нана дозволио словенско богослужење, које су систематски и строго забрањивали његови нретходници, ночев од СтеФана VI. Али дозвола, као што већ рекосмо, тицала се само глаголског словеиског богослужења по латинском обреду; а ћирилске словен-