Српски сион

С тр . 578.

„СР ПСКИ СИОН."

Б?. 36.

којно пребива и као у слатком и пријатном окриљу иеком безопасно — ночива Доиста, као што себи равн >м љубав тако старијем и већем од себе: штовање — одавати ваља. То ви е иротивно промислу Божјем, када ми ближњем своме несрећу и јад свој откривамо, те од јаче и снажније руке помоћи иштемо; јер то не значи тражити заштитнике и добротворе. Но када когод непристојио ласка коме, те уместо заслуга својих сву хитрину улагивања својих употребљује, да би задобно оно, чега достојан п заслужан није; — то онда ово увреду врлини наноси — ово је противно промислу Божјем, које ће с временом њима ово казати: „Не знате шта иштете и Али ево нас сусрегају још и други тражиоци. Некн траже богаетва Ова велика жеђ и жудња за богаством ничим ногашена бити не може. Она је слична огњу који што више дрва у себе нрима, — то се тиме све већма распаљује и разгорева Ову незајажену жељу човекову за богаством и само св. Јеванђеље ставља као велику препону снасењу нашем, те вели: „Лакше је камили проћи кроз углене упш него ли богатоме у царство Божје ући". (Мат. XIX. 24.). А свети апостол Павле вели: „Који хоће да се обогате онп упадају у напасти и замке и у многе луде шкодљиве жеље (I. Тим. VI. 9.). Јамачно, да Богу није противно богаство, нити је оно грех; али као у свему тако и у овоме потребну меру — одражавлтн ваља. При сабирању богаства треба иоштење и лепо име своје сачувати, а пе мислити, да је свакн начин, којим човек хоће да се обогати — дозвољен. Не привезуј, Хришћане, сву мисао и срце своје за богаство и трошна блага света овога, него се највише постарај о богаству врлина сво}их! Начини лађу вере, украси Је једрима љубави и утврди је котвом вечне наде! Ово богаство врлина, јесте потпора и украс земаљскога богаства твога. При овоме богаству врлина, и оно је: тврдо постојано и безонасно. Једина само врлина нравично рећи може: „Који не сабира самном, нросина". (Мат. XII. 30.) И Аврам је богат био, али, као што нам св. писмо казује,

седио је код врата шатора свога на највећој припеци, да би кога пугника дочекао и у шатор евој примити и угостити могао; п за то гостољубље своје удостоји<> се самога Бога — угоститп. Био је и Јов богат, али је и он био : око слепима, нога хромима, отац немоћнима. Од вуне оваца његових загревала су се нлећа сиротињска, а његова су врата свакоме, који је год долазио — отворена била. То је нраведпо и Богу угодно употребљавање богаства. А који се само за себе, а не у Богу, и на хасну ближњега свога богате, — на њих се односе оне речи. св. апостола Ја кова: „Ходите ви с&да богати, нлачите и ридајте за своје љуте невоље које иду на вас, богаство ваше иструхну ; злато ваше и сребро зарђа, н рђа њихова биће сведочанство на вас" (иосл. Јак. V. 1, 2, 3.). А ми ћемо иак таквима заједно са светим Јаковом казати: вп богаташн! ни сами нисте знали шта сте тражпли, — не к'кстл чеси> просита. Али још нисмо сне жеље човекове избројали. Други нак траже весеља, и забаве. Ови људи — чини ми се — да су слични некоме Танталу, о коме ее говори, да је посред воде стајао, али се иете наиити није могао. Јер сва весеља и забаве света овога са досадом су иомешане ; и све радости су земаљске са сузама растворене. У животу овоме није могуће наћи: савр шене радости, мира и тишине. Јер је човек од Творца свога за шта више и достојније саздан, него ли, да би га ове видљиве и пролазне ствари — задовољитп могле. Соломон је све врсте весеља и забава светских пробао, и свима телесним наклоностима својима угађао ; па ири свему томе наиослетку увидео је велику заблуду своју, те је рекао: „Таштина над таштинама, све је таштина" (Екл. I. 2). Истина је, да и алостити се није свагда хасна. Као што о томе и св. Јован Златоусти овако расуђује: Је ли когод изгубио новце, то их тиме, што се жалосги — повратити не ће. Је ли когод сина изгубио, го за утеху његову жалост му, ни мало хасне — не приноси. Страда ли когод у болести својој, ако се при томе