Српски сион

К р . 36.

Стг. 579.

тузи и очајању одавао буде — то му исто не ће болест олакшати, него ће још већма умножити. Само у једном случају — вели даље свети Златоусти — туга и жалост своју хасну приноси, а то је — у греху. Јер када год само због греха жалошћу срце своје сакруши — то је онда у тај исти мах а грех свој уништио и истога се ослободио. Боље је, дакле, плакати због грехова својих, него у понор наслада и уживања света овога — уто њавати. М зато сви они који у сластима светскима покоја траже — сами не знају шта шнту; — ме в*кста чесш просита. И тако смо видели све нерасудне тражиоце и моли-оце. Но још се много њих налазе који, знајући да ће им у неком нрошењу њиховом сав труд узалудан биги, инак прибегавају Вогу и својим ненраведним молбама — досађују Му. Они често ишту то. што њима корисно није, а Богу се не иристоји да им исто дарује. Тако дакле: неки моле Бога, да би Он казнио непријатеље њихове, јер они то учинити нмсу кадри. Крадљивац моли, да би му Бог номогао те да би номоћу помрчине и неиогоде ноћне украдене ствари сакрити могао. Један од нас моли од Бога кишу, а други у тај исти мах иште ведро и лепо време. Таква сва ирошења — по расуђењу нашем — нису добра. Многи много од Бога ишту, али то свагда не добивају, јер ишту оно, шго добро није. Код њих нема исправљања, нема добре намере, нити пак на добро употребљавања онога, шго од Бога ишту. Као што и св. аностол Јаков говори: Иштете и не примате, јер зло иштете, да у слаетима својима трогпите. (Посл. Јак. IV. 3.). И тако имајући на уму све ове номенуте молиоце, а при томе имајући на уму како смо ми људи слаби и иемоћни тако, да свагда не можемо савршено сазнати, шта нам је од хасне, а шта од штете то онда не можемо на нно, а да не похвалимо ону неку стару молитву, која овако гласи: Госноде, дај нам оно што је корисно, ма ми то од Тебе и не просили; а не дај нам оно шта је шкодљиво, макар ми исто од Тебе и молили! Лосле свега тога ваља да ми, побожна

браћо моја, ово на уму имамо: постоји једна ствар, коју нам Бог, — када ју од Взега просимо — никада не одриче, а то је: спасење наше. Иштите од Бога и наћи ћете, куцајге на дверима милосрђа Његова и отвори ће вам се — и све остало ће вам се дати Амин. Бојка 1898. превео: Милан ПопадиБ,

Тумачење речи и назива, који ее у црквеном језику употребљавају. По Михајловском „Словару" и другим изворима ради Ст. С. ИлкиЋ, (Наставак) К р с цј ( н! ( — кргатење је прва и најважнија хришћанска тајна, при којој се верни гри нута ногружава у воду у име Оца и Сина и светога Духа те т&ко умире за греховни живот, а рађа се у нови и свети живот; под крштењем се тако исто иодразумева и обред црквени којим се обавља света тајна крштења. Крштењу нретходи оглашење, при коме се она.ј који ће се крстити, пошто саслуша молитве и заклињања, одриче сатане, прибраја се ка Христу и исповеда веру своју. При самом обреду крштења обавља се: освеКење воде- освеИење уља, иомазивање воде и онога који се крсти, осве&еним уљем и на послетку се онај који се крсши шри пуша иогружава у воду уз изговарање ових речи: ко илЈА Отца <шинћ; н (/ћжа а /иинк; и таго Д8)(а алЈин; нк1н*к и присно и во к*кки к-ккока. |1лјинк . За тим долазн облачење кршшенога у белу одеЉу и иолагање на њега часнога крста. Заједно с крштењем свршава се и друга света тајна Миропомазање, иза којега се обавља умивање крштенога и пошрижење косе му. Сви ови обреди свршавају се данашњим даном заједно. јер се кршгење над децом обавља. Али у пређашња времена, када су се и одрасли крштавали, разни обреди ови свршавали су се одељено у неком размаку времена, што би се и данас могло вршити, кад би се одрасли људи крштавали, када би н. нр. ко из јеврејске, мухамедове или из друге које нехришћанске вере желео сгупити у нашу хришћанску иравославну веру. Обред крштења налази се у богослужбеној књизи, која се назива Требником. Осим ре-