Српски сион

С тр . 580.

„СРПСКИ сион. и

Б р . 36.

довног обреда крштења, налази се у требнику и скраћени му обред, којн се свршава над дететом тада, када му смрт прети. У крајњем случају, ако се не би могао свештеник сачекати, крштење може обавити сваки православни хришћанин иа и саме женскиње. У таком случају крштење се састоји само у прикратном иогружењу, или ма и самом обливању и прскању водом онога који се крсти уз нроизношење речи : ко Отца и (тмна и скатдго д ч*- Овако извршено крштење признаје Црква за фактично обављену тајну те се према томе исто не може поновити над дотичнима ако у животу остану, већ се такво крштење само доиуњава читањем прописаних молитава и свршавањем осталих прописаних свештених дејстава. Кбпмк — куика. Овако се назива сасуд у којем се благоснља и освећуЈе вода у који ће се погрузити онај који се крсти. Купка ова напомиње нам овчију купку у Јерусалиму, у коју је силазио ангел Господњи и воду мутио и сваки болесник, који је нрви по узмућењу у воду силазио оздрављао је тајанственим дејством Божје благодати која се помоћу те воде манифестовала. А. Ладанк. — Ладаном се назива мирисава смола. што се употребљава за кађење у храму и ван овога, нри богослужењима. Дл<ипада. — Грчка реч Ха[хтса$, Хартазначи — свешилник, свеЛњак. Лампадама се називају сасудови, који обично висе пред иконама и у којима се сагорева уље (в. кандило). Лжицл. — Грчка реч )ЛЏс, — кљешше, значи то исто што и кашика или кашичица. Лжица има држаље, на чијем се крају налази крст и употребљава се за причешћивање световњака и црквених служитеља. Но грчком називу лжичпце види се, да она означа оне кљеште, којима је Серафим узео усијано угљевље и додирнуо њиме уста пророка Исаије (Ис. 7, 6). Љкичица се унотребљава у цркви од времена Јована Златоустог. До тога се доба свето Тело давало вернима одвојено од светске крви; мушки су га примали у руке а женске у чисгу махраму. Но како је једна жена употребила добивено свето Тело на чарање, св. Златоусти установи, да се употребљава лжичица и да се св. тајне дају вернима под оба вида заједно у уста, иомоћу лжичице, да се

тако спрече све могуће злоупотребе. Из тога разлога је установљено и давање антидора као и топлоте односно вина после причешћивања, да онај, који се причестио, не би могао у устима сакрити свету тајну. — У нашој цркви задржало се само давање антидора после пркчешћа, али у руској се и данас у северним пределима даје топла вода, а у јужним —■ где има вина — даје се вино из маленпх чашица. Д итлн Т а и Л итi а — долази од грчке речи Х&пачем и Хсхтд — ириклањање колена, клечање, усрдно отише народно молење. Овако се назива богослужење, што се свршава у притвору или ван храма, да би тако при томе молењу могли участвовати сви православни — и оглашени. па и они, који су нод еиитимијом, те да би на тај начин ово молење у потпуном смислу речи, било опште народно молење — литија. У иразничне и неке недељне дане литије се обављају прн крају вечерње после јектевија. Свештеници, клир и народ, појући стихире на литији, одлазе у притвор храма и тамо узносе Богу тонле молитве, за сав народ православни, призивајући све свете, да нас заступају пред Богом. На све ове молитве, којих има свега пет, клир и народ одговара многобројним нојањем: „Гос: оди помилВи". На послетку свештеник чита > молитву, а на.род ју слуша нриклоњеном главом. Иза ове молитве завршз 7 је се литија, те се сви враћају натраг у храм. Тако се свршава празнична литија. У непразничне дане, устав црквени ирописује, да се поју литије за умрле, ове се литије такође поју у притвору храма или ван њега, на гробовима и у домовима. Постоји још једна врста литије, која се и крсшним ходом назива. Ова се литија држи из разних разлога; или се иде на освећење жита, или да се измоли милост Божја, да отклони од нас какву општу нужду и невољу која нам грози; или за спомен милостивог избављења од какве беде и напасти. односно подарења милости и благодати. При овој литији носе се цркене заставе, часни и животворни крст Спаситељев, свето Јеванђеље и свете иконе, те се иде извесним иутем, појући духовне песме и приносећи усрдне молитве Богу. При овим литијама се застаје на извесним местима, где се том приликом обавља кратко молебствије и чита се свето Јеванђеље.