Српски сион

С тр . 590.

„О рпски сиоа.*

Б р . 37.

чаја, који би могли стати на супрот штетном утецају штампе у народу и држави, када сви новинарски листови њени из дана у дан, те-. чајем година, ионављају и раширују у масу једну и илу мисао, управљену против ове или оне установе. А шта даје штамни такову моћ? Сигурно не занимљивост разних новости, извештаја и вести, којима се пуне листови, — већ извесна тенденција журнала, она политичка или филозофска мисао, која се изражава у њеним чланцима, избору и распореду извегатаја и новосги, те у расветљењу одабраеих фнката и вести. Штампа ставља себе у положај судије свакидањих појава; она суди не само о делима и речима људским, већ гата вигае, испитује и неизречене мисли, намере и цретпоставке, те их по вољи маркира или хвали, једне соколи, другима прети, једне износи руглу, друге истиче, као предмет усхићења и нример подражавања. У име другатвеног мигаљења она једнима дели награде, другима казну, с-личну средњевековном одлучењу... Само собом ниче питање: а ко су преставници те страгане власти, која назива себе друштвеним мигаљењем? Ко им је дао право и пуномоћ — да у име целог другатва управљају, обарају постојеће установе, излажу нове идеале моралног и позитивног закона? Нико не ће да се удуби мигаљу у то сасвим оправдано нитање и тако да дође до истине, већ сви вичу о тако званој слободи гатампе, као о правом и најглавнијем основу другатвеног доброг уређења. 1 Ко не виче данас о том и код нас у несретној, облаганој и туђоземном лажју напуњеној Русији? 2 Вапвју за тим у чудној недоследности и т. з. славенофили, који мисле да установе и удоме у руској земљи историјска начела II они сједињујући се у томе с кором либерала, скупљених с поборницима револуционих начела, говоре сасвим по западном: „Другатвено »шгаљење, т. ј. сједињена мисао с осећајем и јуридичким признањем свих и свакога, служи као заврншо решење у делу другатвеног бољитка; те тако, 1 Али ево н. пр. — шта вели чувени енископ и члан француске академије наука Оирап1оп]) у свом делу „0 узгоју": „Слобода гатампе линшла је -Французе интелектуалне и моралче снаге" — „слобода штампе чини духове неслободним"; а папа Пије IX у енциклици од 8. дец. 1861. зове сдободу гатампе погубном блудшом и лудошћу нагаег времена." Ир. древ. 2 А „т, ,,п„ 9 VII

никаково стегатење слободе речи не може се допустити, јер се у том стегањавнњу издржава насиље мањине над свеопћом вољом". Его такав је данагањи положај новијега либерализма. Њега примају на веру многи, а врло их је мало, који, задубивгаи се мигаљу у њега, примећују, колико је у њему лажи и лакомислене самообмане. Он протуречи правим начелима логике, јер је основан на сасвим лажној претпоставцп. као да је другатвено мшнљење истоветно са гатамном. Да би се уверили о тој лажи, треба само преставити, гата су управо новине, како поничу и ко их обрађује! Какав год скиталица, ма какав брбљавац између непозваних генија, иа и сваки онај који уме да ганекулира, само ако има својих или туђих на шпекулацију добивених новаца, може основати лист, па чак и велик, те на нрви позив скупити око себе много писаца, фељтониста, спремнпх да ирииоведају о чему хоћеш и колико год хоћеш; репортера, који достављају најгадније сплетке и гласове, — и у њега је гатаб готов, те он може већ од сутра стунити у иоложај власти, која суди свима и свакоме, утецатп на министре и управитеље, на вегатину и литературу, на трговину и обрт. То је нека особита врста осннвања и утемељивања власти, а уз то најјефтинијег својства. Разуме се, да ће нови лист само тада задобити снагу, ако буде добро пролазио на тргу т. ј. раширен у публици. А за то се траже таленти, тражи се занимљив и примамљив садржај, који одговара укусу читалаца. На први ноглед се чини, е је ту нека гаранција моралној солидности подузећа. Долази наиме питање да лв ће даровити људи ступити у службу нигатавом или презреном издаваоцу и уреднику? Да, ли ће читаоци куповати онакав лист, који не буде веран одјек друштвеног мишљења? Али то је само имагинарна и апстрактна гаранција. Дневно искуство нам сведочи, да за тај носао увек можега, ако добро платига, добити какове хоћега таленте — а ти талентп пигау гатогод хоћз уредник. Искуство даље показује, да често пута најгори људи, — какав год бивгаи каматар, јевреј фактор, разносач листова, ироиали трговчић и т. д., могу основати лист, нридобити даровите сараднике и пустити своје издање на трг као орган другатвеног мишлења.