Српски сион

Б р . В7.

„СРПСКИ СИОН>

С тр . 591.

Не можемо се ослонити ни на здрав укус публике. У маси читалаца — већином беспослених — владају, уиорздо с по неким добрим, махом јадни и ниски инстинкти безносличарске забаве, те сваки издавалад може задобити масу за свој лист једино тада, ако рачуна на задовољење такових инстикага, на расположеље публике скандалима и разноврсним препиркама. Код нас у престоници већ сваки дан можемо томе нримера наћи: треба само обратити пажњу на питања н ионуде разносача новина по местима, где највише људи пролазе и по жељезничким станицама. Свима .је иознат недостатак озбиљности у нашем друштвеном разговору: у окружном граду, у губернији, у престоници — познато је, да се он ионајвише бави сликама и разноврсним сплеткама у свим могућим њиховим облицима. Већ сам разговор о тако званим питањима друштвеним и политичким већином је у облику ревизиуе и посебних фраза, које су такође претрпане силеткача и анекдотама. Ето то је необично богато и благодарно земљиште за литературног обртника, на њему рађају, слично отровним гљивама, како ефимерни, тако и они органи друштвене сплетке, који су већ успели да стану на ноге и дрско издају себе за органе друштвеног мишљења. Ону исту гадну и гнусну улогу, коју у сред бесносличарског живота каквог губернијског града, играју безимена писма и иасквиле, на жалост, код нас тако раширене — ту исту улогу играју у таковом листу коуесиоденције (доииси) послати с разних страна, а готовљени и у редакцији. 3 Не ћемо ни да спомињемо о маси гласова и извештаја, које праве невешти ренортери, 4 нити ћемо да .говоримо о гнусној вештини шантаже, 5 чијим оруђем често постаје сличан лист. И он може процветати, може се сматрати као орган духовног мишлења и доносити своме издавачу огроман доходак Али никакво издање, основано на тврдим моралним начелима, које се обзире на здраве истинске масе, неће кадро бити нохрвати се њиме. Треба загледати у ту појаву, па ћемо 8 О Боже, да ли Победоносцев познаје и нашу штампу? Ур. 4 новинарски известиоци. Прев. 5 Шантажа, Француека реч: еНап^а^е — значи довити рибу е дупап.ем и лармом. Пиеац ју је употребио овде у пренеееном смислу, да означи гадну повинареку работу око експдоатисања парода. Нр. прев.

распознати у њој једно од најнаказнијих протуречја новије културе; но ииак најнаказније ноказује се она баш тамо, где су се утврдила начела новога либерализма, — на име тамо, где се тражи за сваку установу санкција избора, авторитет свенародне воље, где се управа концентрисала у рукама оних лица, који се ослањају на мпшлење већине у збору преставника народних. Једино од журналисте, чија се власт ирактички на све шири, — не тражи се никакова санкција. Нити га ко бира, ниги га ко потврђује. Лист постаје авторитет у држави, а за тај јединствени авторитет не тражи се никаково признање. Ко год хоће може постати орган те власти, пресгавник тога авторитета, — и уз то потпуно пеодговоран, као ни једна друга власт у свету. То је тако без преувеличавања: живи примери то сведоче. Зар је мало било лакомислених и несавесних новинара, чијим утицајем спремаху се револуције, који изазваше узаврело раздражење међу сталежима и народима, које је често пута прелазило у опустошеће ратове. Сваки монарх изгубио би престо свој за поступке такове врсте; министар би пао под срамоту и суд: али новинар иосле свих зала, немира и друштвених невоља, које је он изазвао изилази чист с достојанством и осмехом, те се изнова лаћа своје гадне и ио друштво човечје штетне работе. Но хајдемо даље. Судија, који има ираво да казни нашу част, да нас лиши имања и слободе, нрима га од државе и мора дугим трудом и истинама спремити се за своје звање. Он је везан строгим законима; свака његова иогрешка и сво његово кретање нодлежи контрололи више власти, а иресуда његова може бити измењена и исправљења. Алп новинар сасвим слободно може, кад год му је воља, упрљатп моју част и довести у сумњу моја имовинска. права; шта више може стеснити и моју слободу, отештавши својим дрским наиадајима, или чак онемогућивши ми пребивање у извесном месту. Но ту судску власт нада мном он је сам себи присвојио. Он то звање није нримио ни од каквог вишег авторитета, није доказао никаквим истинама да је он за њега спреман, ничим није одоставерио лична својства поузданости и безпристрасности у свом суду надамном — није свезан ннкаковим облицима процеса, а пресуда му не под-