Српски сион

С тр . 592.

„СРПСКИ

сион и .

Цр. з!

лежи никаквој апелацији. Истина, заштитници штампе тврде, да она сама и лечи ране, које је задала. Али свако разуман знаће, да је то само празна реч. Нападаји штампе па часно лице могу му нанети штету, која се неда исиравити. Сва могућа касније опровргавања и тумачења не могу му дати потпуну сатисфакцију. Неће сваки читалац, коме је пао у очи први увредљиви чланак прочитати идруги, који опровргава или објашњава први, а при лакомислености масе читалаца, грдња и исмевање остављају свакад отров у мишљењу и расположењу масе. Тражење заштите против клевете — пред судом, као што је познато, нема скоро н.икакова значаја, јер процее ради клевете обично и не изобличи клеветника, али увек даде повода новим увредама на рачун увређенога. У исто доба имају новинари хиљаду срестава, којима узнемирују и прљају часна лица недајући им иравних новода, ради којих би се могла подићи преска нарница. И тако — да ли се може и представити насилнији, а неодговорнији деспотизам, него што је деспотизам штампане речи ? Зар није чудно, зар није дивље и безумно, што се о одржању и очувању тога десиотизма понајвише труде баш жестоки поборнипи слободе, који тобоже с болом у души протестују против свакога насиља, против свих законитих ограничавања, против сваке оштрије одредбе установљене власти. И нехотице долази нам на иамет вечна реч о умницима, који сасвнм обезумише с тога, што су у образили да су мудри ! Свршиће се) Проповед о праштању непријатељима. Благослови Боже! (Мат. V. 44—48.) Света мати црква наша у четвртој заповеди својој заповеда нам, да исповедамо грехе своје и да се иричешћујемо за време великих ностова, које опа у другој заповеди својој набраја, наиме иост пред Гођењем и Васкресењем Христовим, пред празник св. аностола Петра и Павла и пред Успенијем Богородице. То захтева св. црква наша од сваког члана свога. Али ко не би могао том захтеву св. цркве паше у сва четир поменута поста задовољити, она тражи, да се сваки тај члан

њезин безусловно бар једаннут у годиии и то баш у овај часни иост исповеди и причести. Ми смо већ дубоко ушли у другу половину часнога поста; већа ноловина времепа за покајање и причешћивање већ је прошла, ал' ни мања половипа, иа валда ни једна петипа нравославних Хришћапа, који овој св. цркви припадају, није још приступила св. тајпи покајања и причешћа, а добро зиате, љубазни Хришћани, а и мало пре вам рекох, да св. црква наша захтева од сваког члана свог, да бар у овај велики пост приступи поменутим св. тајнама ко Астаклаш гр'к\чОкх свои^х и вх жизнк к^кчнбго. 0 иотреби и својствима св. тајне покајања и причешћа говорио вам је већ више пута и овога часнога носта духовни старешина ваш, а говорио вам је о томе у прошлу иедељу и један но Христовој служби старијп брат мој. Тада сте чули, шта се иште од вас, да би достојно приступили св. тајни иокајања и иричешћа. Иште се наиме скрушеност због греха, тврда намера у напредак поправити свој живот, вера у Исуса Христа и нада па Његово милосрђе и исповедање греха иаустице пред свештеииком. А чули сте и то, шта ћете добити, ако таким расположењем душе ваше приступите реченим св. тајнама. Добићете наиме: непосредно онроштење греха и оправдање, помириће те се с Богом. кога сте увредили, ослободићете се од вечиих казни за грехе и добићете наду на вечио спасење. Дакле у св. тајни покајања тражимо и очекујемо, да иам Бог опрости грехе наше и све увреде, које смо му ми грешници ианели. И милостиви Бог кога ми ненрестано вређамо, све ће пам оиростити, и највеће грехе наше, само ако Му се искрено нокајемо. А како сгојимо ми, л,убазни Хришћапи, са онима, који нас вређају и који су нама непријатељи, јесмо дужии и ми њима опростити, као што Бог и нама прашта? Слушајте ме само пажлшво, па ћу вам разложити, да лп треба и је ли могуће ираштати иенријатељима својим. Треба ираштати пепријатељима својим,