Српски сион

Број 37.

„СРПСКИ СИОН"

С тр . 593.

јер то захтева од нае, изрична Божја заповест: Сваки, који мрзи на брата свОЈега, убица је, а знате, да ни цедан убица нема у себи вечнога живота (I. Јов. 3. 15.) Не враЛајше зло за зло, ни исовке за исовке, него пасуирош благосиљајте, знајуКи, да сте на то иозвани, да насљедите благослов (1. Петр. 3. 9.). Немојте се свстити за себе, љубазнн, него иодајте место гневу, јер стоји наиисано моја је освета, ја Иу вратити, говори Госиод (Римљ. 12. 19.). Благосиљајте оне, који вас гоне, благосиљајше а не кунише. (Римљ. 12. 14.). Треба праштати пепријатељима својим, јер нам је то Христос Својим примером показао. Ои разапет иа крсту, сред страшиих и неописаних мука, не само да је опростио Својим непријатељима и опима, који Ра на крст разапеше, него се још молио Богу за њих, да им и Он опрости, и да им то ие унише у грех. Опом разбојнику, који је иоред 1Бега висио, не само да је онростио, кад Га је молио за опроштеље. него му је обећао, да ће још тога дана бити с Њиме у рају. Може ли когод имати веће непријатеље, него што их је Христос имао ? Може ли се и зампслити грознија смрт од оне, којом Христос мораде умрети? Може ли се когод већма увредити, него што је јудејски народ увредно Христа тиме, што Га је мучио и на крст разанео, па кад узмемо још, да је то онај народ, коме је Христос толико добра учинио учењем Својим и чудесима Сво.јим ? Па видите, љубазни Христијани, Христос је ипак опростио тим Својим непријатељима. Треба нраштати пепријатељима својим, јер нам је то и првомученик архиђакон СтеФан својим примером показао. Он је дотле, док су га иенријатељи његови каменисали, клекнуо па колена, молио се: Господе не упиши им то у грех. Тако је онростио Јосиф египатоки браћи својој, који су га злонамерно нродали, на и Давид Саулу, ма да га је овај више пута хтео убити. И још много таких нримера налазимо како у старозаветној тако и у новозаветној пркви Христовој. Из наведених примера можете видети љубазни Христијани, да један човек не

може имати већих ненријатеља од ових, који су Христа разапели, а св. СтеФана каменом убили. Кад би когод с нама тако што учинио, што ови учинише са Христом и св СтеФаном, реч непријатељ била би врло слаба и тамна, а да нам оцрта и прикаже, шта су нам ти људи Па ииак су им н Христос и св. СтеФан опростили. Из нанред наведених речи Божјих видели сте, да треба нраштаги сваку, па и највећу увреду, а из наведених нримера видели сте, да се свако, па и највеће непријатељство може опростити. Али рећи ће когод од вас: Што је могуће Христу — једном Богу, и што је могуће нрвомученику архиђакону СтеФану — једном светитељу, то није могуће једном обичном смртном и грешном човеку. Али није тако. Ја ћу вас уверити, да и ми обични .људи можемо то исто учинити, што је Христос и св. СтеФап учинио, само ако хоћемо. Зар не познајете такову децу, такове сипове, који су због свога неваљалог живота само терет и пајвећа срамота својим родитељима, које они својим делима и неделима на свакоме кораку само вређају? па им родитељи све праштају, ипак су им мили, а и ти су родитељи само обични људи. Или зар не знате каквог сина несретннх и сажаљења достојних родитеља, који је — не зна се чијом кривином одрастао у тако моралпој покварености, да је руку своју нодигао и на свога рођеног родитеља, па га можда и у самртну постељу увалио? Али тај исти отац га је и на самртној постељи и на самртном часу благосиљао и све му онростио, а и овај родитељ је само обичан човек. Они родитељи су опростили неваљалој и несрећној деци својој, а овај је опростио сину, свом убијци. Па видите ли, љубазни Хришћани, да је могуће и нама обичним људима свакоме оиростити, кад ето видимо, да се и убијци прашта? Јер може ли нас когод већма увредити, него кад нам се хоће живот наш — то најдрагоценије благо наше — да одузме ? Али рећи ће опет когод: лако је онима онростити, које тако љубимо, као што љубе родитељи децу своју, па ма каква она била. А зар смо ми дужни љубити само децу своју? Не заповеда ли