Српски сион

С тр . 594.

„СРПСКИ сион. и

Б р . 57.

Бог, да љубимо и ближњега свог т. ј. сваког човека, као сами себе? Зар нисмо сви ми браћа, кад је Бог отац свију нас? Ако и ову заиовед Божју испунимо, онда ћемо и нај јаче увреде, ма са чије стране оне дошле, знати и моћи лако онростити. Опростите, и вама ће се опростити. Помислите само, љубазни Хришћани, на опу ноуку, којом је ]едном Снаситељ наш ученике своје поучио, када им је казао причу о господару, који се хтео са слугом својим разрачунати. Тај исти слуга дуговао је велику своту иоваца својем господару, те га је молио, да му опрости дуг, што му је госнодар радо и учпнио. Али када господар дочу, да тај исти слуга своме другу дужнику не хтеде ни новчића попустити од дуга, дозове га и рече му: немилостиви слуго, ја сам ти толики дуг опростио, а зар ти ниси требао смиловати се на друга твог, и њему тај мали дуг опростити? Вежите му руке и иоге и баците га у тампицу, и не пуштајте га дотле напоље, док и носледњу потуру дуга свога не исплати. Исто тако ће — говорио је наш Спаситељ даље — и мој небесни Отац поступати са сваким оиим, који не буде праштао својем ближњем. Видите дакле, љубазни Хришћани, да ћемо и ми у св. тајни покајања само тако добити опроштење греха, ако и ми будемо праштали другима. Јер и од куд да кожемо себи оно желити, што другима ускраћујемо? Зар ие би то била пајвећа себичност, која није достојна ни једног незнабошца, а нијмање једног Хришћапина?! Па и зашто неби опростили непријагељима својим, кад је то тако лако. Та праштање није скопчаио ни са каквим великим трудом, нити са икаквом материјалном жртвом. Него треба само захтети онростити и велико је дело већ свршено вели св. Јован Златоусти. Праштајмо, ако хоћемо, да нам се опрости. Ако не опростимо, сами смо себе осудили. Зар не изричемо сами над собом страшну осуду, када се молимо Богу у молитви Господњој : иктлвн нл'/их доиги нашА икишб н Л1К1 шстаки/ЛЕ<их дсмжникцј-их нашК1/ИК, на за тим ииак носимо у срцу свом мржњу и рсвету спрам дотичних ? који иас

вређају? Зар то не би значило казати: Бог не треба да нам оирости грехе наше, јер и ми не ћемо да опростимо пепријатељима нашим и оиима, који нас вређају? 0 да страшие речи! Не ћемо ли нак тако сами себе да осудимо и хоћемо ли цостојпо да пристуиимо св. тајнама покајања и причешћа, како би и нама Бог опростио, а ми иослушајмо речи Спасител.еве, које је на св. Гори рекао: љубите неиријатеље ваше, благосиљајте оне, који вас куну, чините добро онима, који на вас мрзе и молите се Богу за оне, који вас гоне, да будете синови Оца својега који је на иебесима; јер Он заиоведа Своме сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје кишу ираведнима и неираведнима. Јер ако љубите оне, који вас љубе, какво сте добро учинили, не чине ли то и цариници? II ако Бога назовете само сворј браТм, шта одвише чините ? Будите дакле савргаени, као што је Ошац ваш небесни савршен. (Мат. У. 44 — 48.) Амин. Схеван Чампраг бивши протопрезвитсреки каиелан у Сомбору. Тумачење речи и назива, који ее у црквеном језику употребљавају. По Михајловском „Словару" и другпм изворима ради Ст. С. Илкић. (Наставак) Л и т 8 р г I а. — Јитургија је грчка реч и састављена је из Хгпоч — друштвено, јавно, н — дело. Према томе ХггазоруСа буквално значи — оигите дело, оишта служба. У хришћанској цркви литургијом се назпва оно богослужење, на којем се врши усномена на тајну вечеру Исуса Хрнста и обавља свештенодејетво велике тајне светога цричешћа. Литургија је највеће и најважније богослужење у Цркви Христовој; сва остала богослужења, што се у току дана свршавају, само су приирема за свршавање, односно слушање литургије, која се за знак своје иредности од осталих богослужења назива божанственом литургиЈом. Свештеници, који ће служити божанствену литургију дужни су се спремити за то свештенодејство строгим уздржавањем, измирењем са, свима и читањем за ту цељ црописаних канона и молитава, Онц