Српски сион

В р . 37

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 595.

свршавају литургију у потпуној одећи — која припада чину њихову — и сви су се дужни на св литургији причестити светих и Божанствених тајана. Састав литургнје познат је мање-више сваком православном Хришћанину. Она се састоји н:! проскомидије (в. Проскомидија) т. ј. ириноса, литургије оглашених и литургџје верних. На нроскомидији се спрема материја за тајну тела и крвн Христове т. ј. приправља се хлеб и виио, а за то време чита,ју се часови (шго код нас не бива); на литургији оглашених верни се спремају за свршавање свете тајне и на истом делу литургнје могу нрисуствоватп п оглашени; на литургпји вернпх свршава се сама тајна тела и крви Господње, при којој не могу присуствовати оглашени. Овај поредак св. лнтургије установл.ен је још у веома старо доба. По предању, прву литургију сачинио је свети апостол Јаков, брат Господњи, први епископ града Јерусалима. Ова апостолска литургпја не употребљава се у нашој цркви, јер је врло дугачка и услед тога за многе веома уморна; она се само једном у години служи у Јерусалиму и то на дан св. апостола Јакова. Ову литургију скратио је свети Василије Велики. Данашњим даном су код нас у употреби три литургије, наиме: литургија Василија Велог, Јована Златоустог и Григорија Двојеслова. Прве две разликују се међу собом сагсо по трајању, а не по саставу, пошто лнтургија Златоустова није ништа друго, него скраћена литургија Василија Великог. Литургија Григорија Двојеслова није потпуна литургија, јер се на њој не освећују дарови, већ се обавља само иричешћпвање с оним светим даровима, што су пре тога, на литургији Василија Великог или Јована Златоустог освећени. Литургија Григорија Двојеслова је у самој ствари вечерња, на којој се причешћују пређеосвећеним даровпма. Ове три литургије не могу се сврншти по вољи, ма у које доба, већ само у оне цане, у које то наређује и прописује дрквени устав. Литургија Василија Великог служи се на вечерију празника Ро!ђења Христова и св. Богојављења, — или баш на саме те дане, ако у недељу или ионедељник падну —; на дан св. Василија Великог (1. јануара), ирвих пет недеља великога иоста, у четвртак и суботу страсне (велике) седмице.

Литургија Грнгорија Двојеслава свршава се средом и петком, само уз свету четрцесетницу, прва три дана страсне седмице и на неке празнике, који уз велики пост падну. Златоустова се литургија служи у све остале дане преко године. Пмз. неких дана, у које се не може свршавати света литургија, као што су: петак пред 1'ођењем Христовим и иред Богојављењем, кад ови празницн падају у недељу или у понеде .Ђак ; исто тако не бива св. литургије у среду и петак сирне седмице; понедељником, вторником прве недеље великога поста и на велпки петак. Ова наредба црквеног устава може се и пзменити из уважења према празницима, који би пали у те дане; тако н. пр. ако празник Благовестн падне на велики петак — може се на тај дан служити св. литургија; — ако Сретеннје или храмовнн празник падне у среду или петак сирне седмице, дозвољено је у те дане служити св. литургију птд. На крају овог кратког објасњења морамо нриметити, да се једног и истог дана, на једном и истом престолу може свршити само једна литургија; — исто тако једног и истог дана, један свештеник може одслужити само једну литургију, јер и Хрктосх единок> и>гр-кск^а наши\х пострада (I. Петр. 3, 18). Литургија се увек свршава пре подне, осим оних дана у које се по уставу сједињава с вечерњом, те се према томе и служи после иодне. Ж. Ж л н т Т а, П л л I и. — Прва је реч грчка јла^ббтј, а друга је латинска; обе означавају горњу оде%у, огртач. Мантија или пали.ј је горња хаљина коју носе монаси; она је без рукава и покрива цело тело осим главе. Ова хаљина је била некада у употреби код свију Хришћана, но данас се очувала само код монаха. По објаснењу Симеона Солунског, мантија означава силу Божју која све обухвата, а исто тако и строгост, побожност п смиреност монашког живота. Мантију носе и архијереји. Архијерејска се мантија разликује од просте монашке мантије бојом и тако званим скрижаљима и источницима. Монашка је мантија вазда црне боје', а мантија архијерејска је увек светле боје. На архијерејској мантији, горе на обе стране груди, налазе се четвороугаони уметци од светле материје, на којима се обично