Српски сион

С тр . 616.

„СРПСКИ сион.«

Б р . 38

гочесга и дрбга спољска средства, кол Сб сбдбине, и н^ногб опредбленУи зависе; а ова нити гледа на срце, нп па благородне јшсли, ни на внсинб ума, нити пакЂ на едрин8 и чистот8 волЉ. Знамо, да на^способнил к' томе средства морамо Учител^ и Свештенике имати: али знамо и то, да се на ншво обдержанТе оно иште, што у насБ нема, или баремт. толико нема, коликцј бн бшо н8ждни>. И ово е нричина, кол намг е перо у р8ке уложила. Вода е обиталиште нашегг Свештеника оборила, црква толиког капУтала неима, да бн м8 се новг Домгг иззидати, и плата издавати могла; мн сами таки> смо сградали, и толишко насБ има, да ни у едном ни др8гом г г> смотренЈго на помотв м8 притетБи не можемо : и опета. свакТИ човекг мора имати место, гди глав8 да приклони, гди да се одмори; достоини> е и праведни', да ономг. кои за насг бди, и место дамо, гди да силе на ново бден!з н!5ждне совокВпи. Свако с!5ш;ество, свак8 наиманго живетБВ тварк8 преблаго е естество снабдћло онбмђ, што се на обдержанУе ш З јшогб живота избгскбе; зарг човекг онога, кои за нћга живи безг средства кђ содржашго живота да остави? Србљи БратБО! Нико, ни сама завистБ, не може характУр8 нашем г в х8л8 неблагодарности набацнти: Помозите, да и мм част г љ народа, славВ не^малимо, да у срц8 нашемг, кое за народЂ, м н^гов^ дик^ бУе, и чести славногт. нашегг рода удовлесотворимо. М бг ТБемо чинити, што е мог В тбно : притеците нам г б и Вн, иакЂ тбе нашБ Свештеник -б, кои насЂ у матерн г 1 >мђ език8, и в^роиспов^данУго крћпи, и темељи, свое обнталишге, и обдержанУе народа славБ1 сходно имати: иак г б тбе Мадвари видитн, да СрблинБ бнти, значи фамУлУго изг миллУона имати, да кодђ Србали волн малог г б числа, волд целог г б народа, и снага овогђ сила оногб есте; а помнслите каква славна идеа, каква честБ и призренУе из тога. каки> на цео народг, таки> и на особенне н г ћгове члениЈве кодг инов^раца, и иноплеменика мора да изх такогЂ пост8пка роди се и усели. Ако пакг и гди нашло 6 б 1 се за н&кдно т8 слог8, то братско согласУе, и народа внсочество изннити; овде е прво, и наиспособнУе место: овде гди каш езгро народности МадБарске, таки; и в^роисповћданУи западногг силно впечатлћнУе захтева, да се изг собственне важности. и вбгсокоиочитанУи ув§рености пробВди, и самостал-

ност, важностБ и дрВгогг народа, и дрбгогг в^роиснов^данЈа засл^ге доброд-ћтели познад^, и внсокопочитовати начну. — Заго ВратБО наша мила! не спорите, даите пгго можете, гледаите да можете, пошљите намг, да и мбг за Вами не остаемо, да се п вб ! поредг насг не стидите Та срамота е за име Вишнћга, да овде, гди нУови СвештеницБГ по гордБ1М 'б паллатама живе, нашЂ у Уами каквои ® света бега; срамота е, да не може никога дочекати, ни гди се указати, пгго нема ни у чем8 кога поштено прпшити, ни у чем$ достоинш изитби! Вн сте Србљи, вБше Вамт, говорити нетБемо; срце Ваше на нашои е страни, воли Ваша сб нашомт, се слаже; мн се скорои, и кр-ћпкоВ: номотби № Вагч, надамо, и остаемо како садг, таки) и у 68 д 8 тбностб топле за братБ^ наш8 у маломч. нашемг храм8 малБ1м г б пашнм г б числомђ вдннБ1ми усти, и едннБ1м г б сердцем 'б Вншн г 1;мх Творцб молнтве шилиготби Племенитогг Обдества Ос&чкогг У Острогон^ дне 14. ДекембрУл 1838. Искрена братБа Србљи истинни почитатељи Србско Оби1,ество Острогонско. И ова се молба налази у архиви српскеправославне црквене огпптине Осечке. Она је троструко интересна: 1.) она нам карактерише тадање сгање сриске цркве и народа у Острогону; 2.) из ње видимо, како се већ тада лено српски знало и иисало у мору ма!)арштине и 3.) она нам служи сведоком, како су ондашњи Срби острогонски били прожмани топлом љубављу према језику матерњем, прадедовској вери и народности српској. Ради љубави те, која би се данас многом сину и ћерци српској препоручити могла, доносимо ову молбу у листу овом. Л. Богданови^.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Патронат Монашке Школе) држао је прогалога четвртка седницу своју под председништвои Љегове Светости, патрпјарха српског, преузвпшеног господпна Георгија БранковиЛа. (Седнице Архидијецезалних Енархијоких власти.) За сутра, 20 септембра (2 октобра) о. г. сазвана је седница Архпдијецезалног Админнстратпв-