Српски сион

вр. 38.

С тр . 615.

Разлику ову између набедреника и иалице не познаје наша овопредеона дрква. Да би нашим поштованим читаоцима дали шго јасннјег појма о тој разлици наиоменућемо, да се данашњи облик нашег набедрепика у руској цркви назива палицом, а набедреником се назива напред описано свештено одело. У духовном смислу нема разлике међу ова два облачења, већ је међу њима само разлика ио форми на којој се (разлици) и оснивају извесни стенени црквених одликовања, нри којима одликовање набедреником сачињава нижи степен одликовања од одликовања палицом. Палицу као велико одликовање добивају у Русији архпмандрити, заслужне старешине појединих манастира и најзаслужнији протојереји. (Наставиће се.) Стара писма која се односе на иеторију ерпеке правоелавне цркве. V. Молба сржке-пЈШвославне црквене отитине у Острогону^ уиупена сри. иравосл. општнни Осечкој ради иоделења жрииомоћи за поиравак иарохијског дома у Острогону. Молба та гласи: Племенито Обдество Осбчко ЈГибезна Наша Братво Србљи! Ч8ли сте, каква е б"6да ове године многа краи Дбнава лежетва места пос/Зћтила; видили сте како е ДВна†Пешт8 нагрдТо, Та е б4да п наше мало и неико Обцество уцв^лила; равне развалине впде се и у ОстрогонВ. Св^да се зна, да в Пешта гако осакатвена; н г &на неволд н есте велика и грдна: алн и источнбгци иомотш тек*> у н^ннм м-Јзрама; она тве сама себе временомг не сам«? ишравити, нодигнбти, неги> и ирославити. Али каки) твемо помнслити неволи едногг малогг, неикогг, Ж своТи са свимђ разд-ћленног -б обш;ества, кое е оно мало, што е имало, погВбило. кое нико не прим^чава, кое сваке странне иомотви лишеио, у себи самомгћ ни надежде, а камоли угбхе не налази ? — бданг човекг кадг падне, др8ги га подиж8, кадг вдна фамилТи страда, др8ге Тои у помотв притичВ: Обш;ество цЗђло мора дрбгимх обцествама прибћтБИ; Србљи се само и> Србали подпори, иомотби, и утЉхи надати имак» М б 1 смо Братво наша, овде у срдц8 Мадварске. У ОстрогонВ в, каи> што знате столица

РимокатолТчества. Обазрите се на ВлашкВ, шта но њои бв1ва, па заклкчите на ревноств, кон се изискВе, да Србин8 овде кодв насв печат -б свога народа задржи, молитве своТи Праотаца чита. НетБемо да кажемо, калџ да насилТе или хитрости таке сбти лгобезнои нашои Народности и ПравославномЂ законб плетК: тога се хвала Неб8, нодт> Ску-итромг благе АустрТе боиги немамо. — али вен.Ти се ненрТлтелв обоегЂ нрим^тити дае; кои истина лагше, и тшнше дМствВе. али си|8рнТе сгадга, ветвма уничтожава, а то с-8 несгодна ова за Народг и Цркв$ наш^ обстоителства. Помислите, да деца наша СрбскТи слаткТи свои матернТи бзнкг знати не мог8, ако га и на8че, и то недостаточни>, ако га дена и знадб, унбци га заиста знати немогб, Прве речи свако мора мадБарске да ч8е; прво произношен1е мора мадварско да б8де. При такимг обстоителствама лако тве Вамг бити заклмчити, какво тБе т8 одВшевленТе за матернТи взнкг, а посредственнад и народностБ и в^роиспов^данТе да б8де. Та свака ревностБ, а Тоштв мнош вшише од8шевленТе, иштб право, гасно, и живо иознанТе предм^та; и иште се, да в таи предметг срдцВ нашемЂ мТо, драгг, и лгобезант,; да онг нашемг животб н8ждан г т, ностане: од кбда право, гасно, и живо познанТе свое народности, свое в г ћре наша деца да достан8, кздђ ни взвша, кои е клгочт. обоегг, не знадб; како тве таи предм ^ тб срцб нашемљ мТо, и не одлВчањт. да б8де, кадг га и не познаемо ; како ли твемо оно за н8жд8 живота нашег г Б признати, и имати, без г б кога вељ живимо, може се казати, добро живимо. II опегв сваком -б е чов^кЗ свол народностб, и свои в4ра таки) мнла, драга, важна, и неодметна, да иознанб ни зашто не дае, ненознан^ свакимЂ средствама себи изиснити по природи жели, тежи, и иашти се: нити и кого тш;ет8 са г 86 итком г б ове две у народ8 нашем г б сестре, народа нашегтз дике сравнити по вн8тренн^мг срца ч8вствован'Тго дае. — Нека се дакле стара њи не изгВбити. То, то е тежен^ свакогћ иравопБ човека, свакогг поштепог Србљина: али ово неоцћнено наше благо, колико е внсоко, толико ла.кше испредг очТго изчезава; оно се може и не изгббленно изг8бити, може се не одбачено не пмати. Немои га н4говати, пада; немои га крћпитц, слаби; а за н1зг$, п кр^пленТе н^гово ишт8 те осим вол4 (дара внбтрености) прилога Србинства, и Бла-