Српски сион

(!тр. 614 СРНС-КИ ШОН." Бг, 38

у самој ствари није тако. У минејима, где се налазе потнуне службе у част мученика ни једна се не назива, —- бар се ни изнад једне не натнисује, номенути назив. Мученични се налазе само у Октоиху и у Триодима који замењују Октоих. Будући да је у октоиху за сваки дан седмице састављена засебна служба, н. пр. за понедеоник •— служба бестелесним снлама, за вторник — служба св. Јовану Претечи н т. д., а црква је међутим установила, да се мученици у свако удобно време прослављају и величају, то је у октоиху у свакој седмичној служби — осим недељне — међу остале песме, које карактеришу дневну службу, стављено но неколико песама у славу и част мученика и дотичне песме називају мученичнима, и исти назив се изнад њих натиисује. Тако је н. пр. на јутрењама прописан један мученичењ, на сједалнима после другог стнхословља из псалтира; по два мученична — на свакој песми првога канона; по један мученичен на стиховним стихирама; — на литургијама ио један мученичен на блаженима, — на вечерњама по један мученичен на стиховним стихирима. У суботној служби се број мученичних умножава по проппсу устава, јер се цела суботна служба може ноделити на две половине, ОД којих једна припада мученицима, а друга мртвима. ЛТ\-ро, долази од грчке речи [лироу и значи благовопи, пријашнога мириса сок, мирисаво уље, а у црквеном језику се миром назива материја што се уиотребљава при тајпи мироиомазања. Ова је материја у самој ствари уље алм смешано с веома многим мирисавим материјама и које је осим тога од архијереја освећено Раствор н смеса разних мирисних материја у св. миру, означава многобројне благодатне дарове светога Духа, које добнвамо тајанственпм мироиомазањем. Зготовљавати и освећивати св. Миро могу само архијереји; парохијски свештеницц га добпвају — према потреби — у довољној количини готово и освећено од архијереја и то без иикакве наплате, пошто се блатодат Духа светога не може продавати. Овето миро ваља добро разликовати, од освећеног уља ири тајни јелеосве~Кења и од простог уља, што се на бдењу с хлебовима, вином и пшеницом освећује или узима из кандила испред светих икона и светих моштију,

те се њнме иомазује верни на челу, за знак духовне радостп и благослова од онога кога светкују. Ово помазивање на јутрењама приликом целивања празничне иконе, назива се код нас мироносањем. Л1 V* р О (1 омазанТе. — Мироиомазањем се назива друга тајна цркве Хрнстове, која се врши одмах нза крштења и при којој се новокрштенп верни иомазује светим миром те се тпме утврђује у вери и саонштавају му се благодатни дарови светога Духа, којима поткрепљен може водитн Хришћанин достојну борбу у животу. Светим миром се номазуја цело тело као: чело, очи, ноздрве, уста, уши, прса, руке и ноге. Помазивање ових делова тела поираћа се произношењем речн: ,,Њчатћ длра свАтаго Длжнк". Миропомазање се само један нут обавља над једним човеком и не може се ионовпти. Тајну миропомазања разликовати ваља од миропомазања, које се врши над благоверним и христољубивпм владарима православним, нри ступању им на нресто и које служи као видљиви знак благодати и силе Божје, коју нрнмају. да могу управљати државом, коју је Бог бризи и старању њихову иоверио Н Н а в I д р I н и к х је једна врста свештеног одела, које се употребљава при богослужењнма. Набедреник четвороугаона облика и помоћу траке веша се иреко левог рамена те виси изнад стихара уз десно бедро свештнику. Набедреннк значи хмач духовни т. ј. оружје Речи Божје, којом мора пастир вазда наоружан бити, противу јереси и заблуда. Значење ово види се јасно из стиха, што га свештеник чита при стављању набедреника, у којем се каже: гцч* поаши личк ткои по ведр^к ткоеи си/њне и т. д Према томе, набедреник као знак особене силе и власти духовно, не носе сви свештеници, већ само они, који заузимају неко више достојанство у цркви и који по благослову архијерејском добивају право на ношење тог одличја. Архијереји, за знак још већег и значајнијег одликовања и више власти, уместо набедренпка употребљавају талицу, која се од набедреника тиме разликује, што ју о )едном углу вегиају о т)ас архијереју с десне стране. И палицом се могу одликоватп заслужнп свештеници и тада ју носе с десне, а набедреник с леве стране.