Српски сион

Б р . 38

„СРПСКИ

СИОН."

главном се еастоји из канона, у ноловини којега се чита — цељи молебна сходно Јеванђеље. Ради неких особених молебна састављена је книгд Л1олжни \-х п-кнУи; а оншти молебни пресветој Богородици и свима Светима иоју се по једном онштем обрасцу, који се налази у часослову. Жонастн1рх. Грчка реч [мтатђддч (од [ хоуој — један) значи месшо где се ироводи УЈедињен, самачки живош. Манастирима се називају обиталишта, у којима живе људи, који су се удаљили од светскога, друштва и метежа и који су себе посветили Богу, те проводе живот у строгом подвигу, иосту и молитви, целомудрености (девичанству), послушности и сиромаштву. Манастира има више врста као: а.) Лавре (од ХаОрод — широк, обилан и АаОра — улица). Лаврама се називају велики манастири у којима има веома много монаха. — б.) Пустиње. — Пустињама се називају они манастири, који се налазе далеко од насељених места у самоћи. в.) Скитови. — Скптовима се називају манастири у којима се проводи веома строг начин живота. По свој прилици биће, да назив овај долазп од грчке речи аахтјг— борац, поджиник. Манастира има мушких и женских.*) Жонах х — Жонахинд. Грчка реч |1о^/ас значи — самац, који ироводи усамљенички живош. Монасима се називају особе које се одричу светскога живота и које се свечано заветују, да ће проводити безбрачан живот у чистоти, послушности и сиромаштву и које при стунању у друштво таквих подвнжника, добивају благослов на тај подвиг, по нарочнтом, за тај случај од цркве ирописаном и установљеном чину. Пстодобно с примањем благослова од цркве, облаче се дотична лица у особито, за монахе прописано и усвојено одело, обично црне боје, што их вазда има подсећати на положени завет и нодстрекавати на смиреност. У монашгву разликујемо три стеиена, који се међу собом разикују не само по унутарњем иодвижништву, већ и по спољашњости т. ј. но оделу. Нрви стенен сачињавају расофорница (рааа *) У нашем ерпском народу данашњин даном нема женских манастира, али их је у старо доба било, о чему нам сведочи повесвица. Само се у Старој Србији, код места Ђаковице и данае налази нека врста женскога мавастира, у којем су сестре Српкиње.

— одећа смерности, презрена, неопасана и фзрсо — носим). Расофорница или расоноснипа, носе расу и камилавку , (у.а|лт]Ха6)(10У, — до ■ лази од хаб;ха — зној и зАаотш — укроћавам,) значи каиа која гишиши од зноја. Расофорници не нолажу свечане обете монашкога чина. Други степен монаштва чине малосхимници, који се испод расе опасују кожним иојасом, за знак умртвљења телесних пожуда; онн носе на камилавци панакамилавку (клобук) — која означава шлем спасења, а изнад расе облаче мантију пли иалиЈ, одећу без рукава, која покрива цело тело и значи, да су сви удови монахова тела умртвл>ени за овај свет. Монаси трећега степена називају се великосхимницима. Ови уместо панакамилавке носе кукуљ (од сисиНиа — капа, наглавннк), ко.ји покрива, главу и спушта се низ оба нлећа, грудн и леђа и на свима тим деловима тела украшен је знацима часнога крста. Кукуљ се назива кукуљем кјззлоб '1/Л, јер он напомиње великосхимнику, да је дужан неговати у срцу евоме незлобивост и детињу простоту. На послетку монаха опасују аналавом или иараманом, који својим тракама обухвата плећа. и бокове монаха, те у облику крста лежи на грудима и леђима му, напомињући, да је монах дужан носити на својем телу ране Господа Исуса Христа. Параман носе н малосхимници. Мушки монаси могу примити сва три степена свештенства. Монаси, нрва два степена сввштенства, за разлику од свештеника који нису монасн, — називају се јеромонасима и јерођаконима. Наши су монасн скоро сви малосхимници, а великосхимника нема међу њима. Назив монах, није у употреби код нашег народа, већ се уместо њега редовно употребљава назив калуђер — који долази од грчкога хаХод-угрод добар, леп старац. Овим називом хоће зар, да се означи старачки индиферентизам према чарима овога света и тежња за оним, што је надземно, свето, небеско. Мбченичпи (т. ј. стих). По значењу ове речи, могло би се држати, да се мучничном назива песма, која је спевана у славу и почаст којег мученика. И ако је ово тумачење речи мученична нравилно ипак захтева тачнијег и потпунијег одређења. И ако се без сваке сумње мученичном може назвати свака духовна иесма, која је састављена у почаст мученика, ипак то