Српски сион

С тр . 612.

томе још нијесу пречишћени били, а и црква још деФинитивна закључка није донијела. Стотину година касније на сабору у Оранжу (529.) епископи Галски под предсједништвом св. Цезарија у 25 канона донесоше коначно ријешеље, осудивши прије тога учење семипелагијанско, И ако је Вићептије залутао био у учењу о благодати Божјој, то се ипак тако догодило, да се ои ие може назвати јеретиком у нравом смислу. У дјелу љегову не може се наћи љаг&, које би могле помрачити светост и чистоћу љегова мишљења. Осим комониторија нриписује се Вићентију и „ОћјесИопез У1п1епИапае", које су иостале прије комонигорија, а управљене су биле нротив Проспера Аквитанског, највећег застунпика Августинове ансолутне предестинације. Неки су сумњали, да је Вићентије писац тога списа, али је ХеФеле ријешио то питање њему у корист. 16 Антелмије, каноник у Фреју, (живио на концу 17. вијека) нокушао је доказивати, да је Вићеитије наиисао и тако звани Атанасијев снмвол „Оинитдие'', али без успјеха. У осгалом, да Вићенгије није ништа више наиисао осим комониторија, слава му опет не Сш изостала, јер је он први изложио традицијонални иринцип, кога се и данас држи црква православиа. (Наставнће сс.) 15 Види: ТЉжјЈетзсНе Шео!. СЈиаги1асћпЛ. 1854. Стр. 579 — 600.

Тумачење речи и назива, који се у црквеном језику употребљавају. Но Михајловском ,,Сл(Љару" и другим изворима радн Ст. С. Илкић. (Наставак) /И и тропол Ттх — долазп од грчке речи — онај којп је рођен голи живи у мешроиоли т. ј. у таквом граду, из којега су се иселили неки становници, те том сеобом основали друга места и градове, те се тако стари град сматра за матер дотичих новонасељених места. и градова. У црквеном језику митрополитом се назива енискои обласног града, — архијереј којему су нотчињени сви остали архијереји дотичне области.

Вр. 38

У Русији је данашњим даном назив митронолита само одликовање, које се даје архијеријима, или за личне услуге учињене цркви, или у почаст града у којем они архијерејСТВ УЈУ 5 У самој сгвари нак, мптронолити су тамо на истом сгеиену власти, на којем су и сви остали енархијски архијереји. Из ночасти нрема граду у Русији има трп митрополита: Петроградгки, Московски и Кијевски. Ради одлнковања, тамошњн митрополити носе беле панакамилавхе с брилијантским крстом. У Босни и Херцеговини сви епархијски архијереји носе титуле митрополита, без да икоји има себи потчињених епископа. /И о л I к Н1 х — је богослужење, које се свршава но општој или приватној иотреби. На пример: ради засведочења благодарности наше према Богу, за Његово какво особено доброчинство указано целоме народу, целој насеобини, једној породици или једном лицу; — ради умилостивљења Божјег иравосуђа, које је снашло читаво какво друнггво, породицу или особу и које се манифестује у војни, смртоносним и заразнпм болестима, суши, силним кишама, честим земљотресима, пожаревима нтд.; — зарад манифестовања особитог и усрдног иоштовања Мајке Божје или којега Светитеља, на пр. нашега домаћега патрона, Светитеља којега име носимо или који нам је указао своје особито заступство и доброчинство, Будући, да су све овде наведене и друге сличне им нужде и потребе наше. већим делом нужде и иотребе привремене, а не свакидашње, — приватне а не опште, с тога и није стављено у круг свакндањег црквеног богослужења, елужење молебна, него је оно остављено на увиђај и вољу у ирвом реду — Сабора обласпих архијереја, којн је властан одређнвати, да се у свпма храмовима дотичне области, сходно указаној нотреби, има у нзвесно време свршавати овај или онај молебан; —- у другом реду остављено је на вољу обласног архијереја, који по својој увиђавности има право наређивати, да се у подручној му епархији служи један или други молебан; треће — на вољу храмовних настојатеља н на послетку, на вољу сваког Хришћанина, који жели, да се у нужди својој обрати на премилостивог Бога, иречисту Богородицу и на свете угоднике Божје. Молебан је, по својем саставу, сличан јутрењи, управо је скраћени облик ове и у

„СРПСКИ СИО Н,"