Српски сион

В р . 38.

„(ЈРПСКИ СИОН."

С тр . 611.

Који би то могли бити иови јеретици? Присквлијанци 8 за цијело нијесу, а јерес Несторијева, која је у ЕФесу осуђеиа, пије могла у Галији бриге задавати. У оно вријеме није ондје могло ништа друго паиасти правити, сем Августинова учеља о иредестинацији. 0 овоме ћемо у осталом касније коју више рећи. Но прави и најглавнији узрок постанку овога дјела биће тај, што у оио вријеме, у вријеме догматских пренирака и узбуиа, многе јереси четвртога вијека још нијесу угушеие, а нети вијек нове из свога крила изњиха, па је због тога од пријеке иотребе бидо, да Бићентије себи, а и другима, даде ноузданог и правог пачииа, како се могу истине вјере католичке од заблуда јеретичких разликовати и очувати. По ирвој концепцији комониториј је састојао из два дијела. Први дио (28 глава) потпуно је сачуван, а од другог (29 — 30. главе) имамо само кратку реканитулацију. Други му је дио — каже Ђенадије украден 9 и да је због тога Вићентије иаиисао кратак садржај друге кљиге и ирвој га дометнуо. Но ова је тврдља претјерана, јер иошљедгвих иет глава нијесу само кратак садржај изгубљеног другог дијела, него уједно и завршетак првога, а по ријечима Вићентијевим „кад је тако, вријеме је, да оно, што је казано у обадва комониторија, на концу овога другога поновимо," 10 не изгледа, да су ове главе послије крађе текар написане. Многи су приговарали Вићентију, да је занао у Семипелагијанство, али тек у новије доба Енгелхардт Клипфсл , а особито др. Карло Јосиф ХеФеле 11 несумњиво доказаше, да је Вићентије Семипелагијанац. 12 Зна се, да је Вићентије живио у вријеме постанка свога сииса у Лерину баш онда, када је онатом тога манастира био Фавсто де Реји, глава касније странке се8 Прискплијанизам јесте манихејствол модификовани наставак гностицизма. Ширио се на заиаду у IV. вијеку, али је силом истријебљен. 9 Бе V. 111. с. 64.: зесишП Нћг1 шах1тат 1п зсћеЗпПб раг1ет а ^иЉизЗат 1иг,ч(ат реп! 1(11!. 8ес. Сош. XXIX. а. 1—3. 11 Видц: ВеНпЦЈе аиг Ки'сћеп{*е8с1пећ1е, Агсћао1о^1е шк1 1Л1иг|!;1к. Тићп]§еп 1864. 12 Семипелагијанци су учили, да благодаг божја иије потребита за сам почетак вјере, као и за пребивање у њој и врлини хришћанској до краја живота.

мипелагијанске. По читавом смјештају могуће је да је био одан истој страпци. Но има и позитивнијих доказа у самом дјелу. На крају главе 26. пише од ријечи до ријечи ово: „Надаље јеретици на чудноват начин оваким обећањима, као што су сљедећа, неонрезне обично људе засљепљују. Усуђују се наиме обећавати, да у њиховој цркви, то јест, у скупу њихове заједнице постоји велика и специјална и готово персонална благодат Божја на таки начин, да без икаква напрезања, без икакве муке, без икаква настојања, па макар и не молили, нити тражили, нити покуцавали, тако обдарени буду благодаћу божјом, да апђеоским рукама, то јест, чувапи помоћу анђела никада не могу ногом својом о камеп ударити, то јест, никада не могу заведени биги." Вићентије опет према учењу Пелагијевом тврди, да благодат Божја неопходно мора нотпомагати слободпу вољу за поједина добра дјела, која нијесу иостала само дјеловањем благодати, него заједничким дјеловањем и благодати и слободие воље. Најважнији нак док^з за Вићентијево Семипелагијапство био би једаи аг^итепШт ех кИепИо, који крај све своје негативне природе у велико може одлучиим бити. У историјском дијелу свога маленога сниса спомиње све Црквене Учитеље осим Августина и ма да Пелагијанце назива великим јеретицима, Августипа, највећег противника Пелагијанства, ипак не спомиње а за цијело ниизкаквог другог узрока, него због учења његова о предестинацији, ма да тај догмат Августинов нигдје отворено не побија. 13 За доказ Вићептијева Семипелагијанства може послужити и глава 32. (Сот. II.) Цитирајући једно нисмо папе Целестина интерпрегира га Вићентије основним ставкама Семипелагијанства. 14 Нема дакле сумње, да је ортодоксија Вићентијева натруњена. У његову обрану мора се споменути, да су нристаше учења Августинова у појмовима о неодољивом дјеловању благодати Божје и одвећ далеко забраздили. Осим тога појмови и погледи о 13 0 овом опширније у: Кеа1-Епсук1орасНе 1иг ргок. Тћео1. и. К1г. В. XVI. 8. 513. 14 1 идн: Ор. сН. стр. 514,