Српски сион

О тр . 610.

„српоки сион.«

Б р . 38.

од надлежних факгора позвана била да рекне своју у овом питању, — имала у неколико вентилирану ствар пред собом. Н. Т.

Вићентије Лиринеки. — Душан Чудик Једаи од најчувенијих учењака у колу научно образованих свећеиика и калуђера јуа?не Галије бијаше Вићентије Лирипски. 0 животу љеговом мало се зна. Незнатних података наћи ћемо у дјелима земљака и млађега сувременика његова г Венадија, свећеиика у Марсиљи. 1 За разлику од других нисаца истога имена зове се „Лиринским". Мало острво Лирин пружило ее дуж југозаиадне обале Француске (СгаШа Кагђоп1са), недалеко од данашње Нице. Св. Онораг 2 сазида на Лирипу манастир, назва га именом својим и „гдје се некада змије легле и откуда су људи бјежали, тамо се нодигоше бијели двори манастирског живота.* У овоме манастиру било је миого чувепих људи, као : Иларије, Цезарије, Евхерије и други. Приповиједа Ђенадије, да је Вићеитије родом Гал и да се родио на концу IV. или на почетку У. вијека. Родбину његову и мјесто рођења не спомиње, као ни о томе, гдје се образовао. Из самих нак списа његових види се дд је класично образован био. У предговору свога комониторија говорн сам писац, да се „гоњен тешким и разним вртлозима свјетског живота, а нотакнут духом Христовим, склопно у пристаниште нустињачког живота, које је за све у сва времена најпоузданије. 3 Могло би се дакле из ових ријечи изводитн, да је Вићентије провео буран живот и оканувпш се нослије свега, да је проводио задње дане у бризи око спасења душе своје. Живећи побожно и бавећи се око зпанствених студија умро је — по Ђенадију — за владавипе цара Теодосија ii. 1 (Зепа<Ш1д „Пе 8СГ1р1ог>ђи8 есс^ебЈависЈв 81уе Де ушз ШивЈпћпа'', С. 64, М1Ј*пе 8. 1 р. 1059.-1120. 2 Онорат је био и први оиат свога манастира; касније је био (42 6.) епископом у Арлу, а око 428. године и умро. 8 ОоттопНогшт I. а, 26,

и Валентинијаиа Ш., око половине дакле V. вијека. Црква га је римска нримила међу светитеље и римски мартирологиј сјећа се смрти његове 24. маја. 4 Славан и уважен ностаде Вићентије са својим класичним догматско-полемичким дјелом „СоштопЛопит зеи 1гас1а1из Реге§пт рго саШоИсае Гк1е1 апИсЈшћие е! шнуег8Ј1а1е а^уегзиз ргоГапаз отишт ћаеге41согит полаШез", т. ј. „Споменица или трактат Перегрина о старшш и онћенитости католичке вјере против опаких новотарија свих јеретика." 5 Перегрином (гуђинцем, дошљаком) зове се као монах, сматрајући се туђинцем у евијету, кога бјеше папустио или опет због полемичког карактера самога списа, који је наперен био против присташа Августиновог учења о благодати Вожјој, иа не хгједе иротив ових, који се бјеху заклањали за авторитет славног ипијског епископа, с правим именом изаћи. Вријеме, када је написан комоииториј, тачно се може одредити но глави 29. За погврду својих критерија, које је изнио у првој књизи своје споменице, сномиње поступак св. сабора у Еч>есу и кан?е, да је сабор тај одржан три године прије, дјело је дакле нанисано године 434. Важно, а и зннчајно је, да се забавимо мало око питања, да ли је Вићентије написао своје дјело из научне потребе или је имао пред очима коикретап циљ. Виће, да је и једно и друго. Као што се види из самога списа, писац је осјећао потребу, да записује све оно, шго би чуо од учеиих и светих људи, а тијем му је лако било доскочити и слабоме свом памћењу, — зато и пазва своје дјело „Спомепицом", у коју је Фиксирао нлод свог дугогодишњег искуства. На тај га је посао — као што и сам каже — нагнала брзииа времеиа, домак пошљедњега суда, 6 као и опаспост од нових јеретика. 7 4 Маг1уго1о§шт готапит 24. Мак 1п тоиаз^епо 1Лппеиб1 запсИ ЛЧпсепШ ргевћу 1еп, (1ос1ппа еЈ 8апсШа1е соп8р1си1. 5 М^пе, 8. 1. Т. Ј ј р. 687 — 686. 6 Вјеровадо се наиме у оно доба, да је близу крај свијета. '... поуогит ћаегеНсогит Сга"<1и1епНа тиЦит сигае е4 аиепиоп18 тсНса1 Сот. Ргае?,