Српски сион

С тр . 606.

.ОРПСКИ СИОН".

Б р. 38.

сједињење с безименим но вр.то одлучним суђењем. Има, додуше, и озбиљних умова, који управљају новинама; но такових је мало, а број новина је велики, те свако јутро нађе се по неко, кога ја нити знам, нити познајем, па може бити такав, кога ја ни знати. не бих хтео, да ми натурује своје суђење издавајући га авторитетно за глас друштвеног — јавног мишлења. Но најважније је то, шго те новине, обраћајући се сваки дан, не само извесном кругу људи, већ свима људима који читати знају, предлаже свакоме готова суђења о свему, и на тај начин, мало по мало, силом навике, одучава своје читаоце не само од активне тежње већ и од жеље за њиховим самосталним — мишлењем; један не може сам собом да га састави, те механички прима мишлење својих новина; други би можда и могао сам темељно расудити о овом или оном, али њему се не мисли посред дневннх брига и немира личних, те му је мило, што за њега новине мисле. Јасно је, каква отуд шгета истиче по друштво, особито у ово наше доба када од свуда истичу силне струје тенденциозне мисли, које теже да унипгте све знакове и сва одличја пнднвидуалног мишлења и сведу их на једноличан нивб такозваног друштвеног или јавног мишлења. С горњим условима служе новине као најеилније оруђе за таково уравнање, које слаби сваки самосталан развитак мисли, воље и карактера. А уз то, за какову множину људи служе новине скоро као једини извор образовања, жалосног, тобожњег образовања, — када масу разних вести и извештаја, које доносе новине, примају читаоци за фактичко знање, којим се они наоружавају у самопоузданости својој. Ето један од узрока, зашто је наше време тако сиромашно у савршеним људима, карактерним раденицима. Новија штамна слична је баснословном јунаку, који написавши на свом челу тајанствена слова — символ божанске истине побеђиваше све своје противнике дотле, док се не указа неустрашиви борац, који му скиде са чела његова тајанствена слова. — На челу наше штамие до сада стоје још наппсани знаци друштвеног јавног мишлења, који делују неодбојно. Ш. У садањем стању друштва и при данашњем

његовом устројству, штампа је постала установом, с којом се мора рачунати, и то озбиљно рачунати, уноредо с другим установама, које су свезане државном влашћу н нодлеже коптроли и одговорности, — јер нема установе, која, би се могла сматрати посве слободном т. ј. као да не подлежи нити каковој контроли нити одговорности. — Али чим се више развија та установа штампе, тим јаснпје постају и оне ране на друштвеном организму, које је она изазвала. Једна од тих рана штамне саетоји се у том, што она произвађа и расплођава огромну множину — читав сталеж журналиста, предузимача и писаца, „који се хране и обогаћују пером". Већ и самн озбиљни раденици озбиљне штампе непрестано се горко жале на умножавање броја оне браће, с којима им је, до душе, стидно бројати се као чланови у саставу једне усганове — али морају н то да подносе притиснути силом околности. У свпм већим државама, ио свим већим трговпма, пз тог измета писмене браће образовао се читав сталеж, који се слободно може назвати паразитима друштва. У самој ствари, то су људи, који стоје на неком особитом становишту с обзиром на благостање друштва, које би требало да везује и одушевљпва све установе. Тл људи нису истински заинтересовани у очувању друштвеног реда, у утпшавању немирних умова и неиријатељских странака. II нриродно је. Сваки лист живи и храни се свакидањим догађајима, разноврснпм новосгима Он најбоље пролази у немнрно доба. на зато се тада баш највише и труде да рашире новости и гласове, који раздражују и смућују умове; напротив, у мирно доба новине много слабије иролазе Тек што се само почео дизати немир, већ се на тргу појавило неколико нових листова, не би ли се користили том згоп,ном приликод до оног часа, када се мир повратп, а тада већ и њих нестаје са новинарског трга. Но и у мирно доба треба им хране, а за то треба само узбунити умове, извести нове интересе. II заиста они то раде — изналазе сензациозне новости, украшавају их и прзувеличавају. Као храна оним журналима, који претендују на озбиљност служи политика и расуђивање политичких питања, која изазивају дневну полемику. Ма какав журналиста готов је одмах да судп о каквом год хоћеш политпчком пи-