Српски сион

? ч

&Р. 38.

„ОРИС КИ оион . а

О тр . 607.

тању, но, по своме положају он је управо и обвезаи да судп и решава такова питања без отезања, одмах — јер он мора да буде брзописац и слуга не мисли, нити разума, већ односног дана. Једва му се појавила у глави мисао, већ лети на папир спремна за штампу. Нема ту чекања да сазре мпсао, на ма како она нова била. Питајте те људе, да ли их је стид? Нимало. Они ће вам се у брк насмејати на то нитање, јер су убеђени, да тиме чине велику услугу друштву. А они, који су паметнији, ти се опет кришом међу собом, као оно некад стари аугури, подсмевају сами себи и публици. Уз то новинарски писац, ако хоће да га чују и обрате на њега пажњу, мора сплно иапрегнути свој глас; ако је могуће, — викати. То захтева његов занат: преувеличавање, снособно да пређе у патос, постаје другом природом његовом. Ето зашто је он готов, упуштајући се у полемику с противним мишлењем, да назове свога нротнвника лудом, нодлацем, незналицом и др. — да му наметне све могуће пороке, јер то њему нпје ништа — то захтева новинарска акустика. То је — вештина вике, слична вици трговаца на тргу кад маме муштерије. Ето какове навике и својства развија, на несрећу, штампа, у својпм раденпцима. А све то било би смешно, кад не би тако штегно било. Штетно је пак с тога, што је штампа постала арена, на којој се не само расмаграју већ и решавају најважнија питања и унутрашње и спољашње политике државне, питање економије н администрације, која су у најтежој свези са најглавнијим националним интересима. Ва све то није доста само одушевлење, које може бити и настрано, већ је ту нужно мудро суђење, зрелост мисли, нужан је здрав разум, нужно је знање своје историје и свога народа, знање практичког живота, А међу тим, данас је у Европп већ до тога дошло, да из редова новинарских говорника излазе говорници државни те у нарламентима сачињавају надмоћну силу, заједно с адвокатима, који као и они врло лако и вешго управљају речпма на коју год страну хоћеш. Тако су данас у француској комори само 22 народна представника велепоседници, а 50 поседницн, док је сва говорничка сила у новинара којих је 59, и у адвоката, којих је 107.

И ето ти људи сматрају се као иредставници свога краја и судије народног живота и његових потреба. А народ стење од те законодавне смесе гласова, која управља судбама државе, али не може да се од ње ослободи.

0 еједињењу два календара (јулијакског и григоријанског.) (Свршетак.) Сад да видимо шта би било, по овом предлогу, са нашим литургичним књигама са нашик типиком? По тврдњи предлагача црквене се књиге и правило не би ни у чем променуло. Октојих остаје, .јер ће недељни данн остати као п до сад. Минеј гласи на 365 дана, а у преступној годпни 360 дана, а то ће бити и од сад, јер се година неће ни за један дан ни продужпти ни смањати; само ипо би сваких 400 година за 3 нреступне године било мање, а то не смета минеју. Не би се мењао нп тријод, јер су дани у којима се креће Пасха остали исти. Пасха но садањем нашем календару варира нзмеђу 22. марта и 25. априла, те тако тријод може да почкње од 11. до шсћшуе 14. фебруара, а то бп било и од сад. Благовестп могу иасти у времену између среде светле седмпце и четвртка треће недеље поста. У првом случају Пасха иада 22. марта, а у другом 25. аирила. Ђурђев дан по правилу, може пасти између великог петка и четвртка 5. недел>е после Пасхе; у првом случају је Пасха 25. априла, а у другом 22. марта, По овоме, дакле, ни ту не би било сметње. Једино што би се учинило, то би бпло, да се измену оне хронолошке таблице на крају Псалтира и узму у употребу поправљени циклуси сунчаног и месечевог круга као и ирема томе удешена недељна слова и епакта, а место кључ, алфа или распореда пасхалних слова по т. зв. Бикторијевом циклусу од 592 године, да се прими нова исправљена пасхална таблица. Те би таблице изгледале овако;