Српски сион

С тр . 630 „СРПСКИ СИОН." Б р . 39.

ннштво четрдесет и внше година асељно очекивало и које је ево — Богу буди хвала најзад и дочекало. Четрдесет и неколико година утонуло је у огромно море прошлости, од како је у граду нашем последњи нут био блаженоиокојни епископ бачки Платон Атанацковић и од тога доба христољубиво православно грађанство овдашње није имало среће, да у средини својој види и поздрави архипастира, иоглавицу и вођа својега и да од њега прими архипастирски благослов. Добром вољом н милошћу нашег високоиреосвећеног Дијецезана, жеље нам се испуиише. Осамнаестога септембра дошао .је био у нашу средину наш љубљени и од свију високоуважени дијецезан, ЈБегово Високонреосвећенство господин енискон Митрофан. Овај долазак Његов обрадовао је не само васцело православно српско становништво овдашње, већ и сво грађанство наше, без разлике вероисповеди и народности. Још много раније, чим се тачно сазнао дан доласка Његова Високопреосвећенства, у Сомбору се живо почело радити, да дочек буде што величанственији и да бављење Његова Високопреосвећенства у нашој средини, буде Му пријагно и у свему по вољи. И све што год се могло учинити, учинило се; цео програм је изведен величанствено и са пуно ефекта, а најлепшу важност и највећу особину свему, давала је искрена љубав, непоколебива оданост и приврженост и неограничено дубоко поштовање, које гаји овдашње православно српско становништво према својем владици и које се овом приликом на сваком кораку манифестовало. И велико и мало, старо и младо, богато и убого, све се то овом приликом зближило, збратило и ујединило у једном осећају љубави и оданости према Ономе, преко кога се на нас излева изобиље благодати и милости Божје. * Осамнаестога септембра освануо је мутан јесењи дан. Сви смо страховали од тога, да ће нам киша или друга која непогода нарушити извађање утврђеног тока свечаности. Али око подне поче се разведравати; изгледало је као да и сама природа хоће да участву.је у нашој радости, те нас штеди. Око једног часа сунце засја благим сјајем и наступи лен и тонао јесењи дан.

Још од ранога јутра живо су се довршивали на свима званичним здањпма и на приватним домовима потребни украси, тако, даје до подне све у свом реду било: На свима јавним и на многим приватним зградама истакнуте су биле државне заставе, са чега је град наш веома свечан тин добио. Величанствени славолук подигнут је био код здања мушке учитељске школе и украшен је био укусно, управо вештачки. На средини му био ,је натпнс: в Добро нам дошао свети владико!" Долазак Његова Високепреосвећенства заказан је био за пола четири часа по подне. Изасланство једно од нет лица, које је предводио погпредседник црквене општипе овдашње др. Сгеван пл Зако, отишло је у подне с влаком у Суботицу, да тамо предусретне високог и милога нам госта, те да га у нашу средину допрати. На неколнко минута носле пола четири часа, нриспело је Његово Високопреосвештенство у наш град. На железничкој станици дочекао Га је заступник градског начеоника, први сенатор г. Декер, с магистратом и преставницима нолитичке општине овдашње и поздравио га је прво на мађарском, а за тим одмах и на српском јевику, у име целокупног грађанства овдашњег. На овом поздраву изволело се Његово Високоиреосвећенство захвалити. После тога уз пуцњаву прангија и брујање звона са свију овдашњих храмова, кренуо је парадни кортеж према граду. Напред је ишао многобројан и врло леп коњанички бандеријум; за овим на први коли заступник градског начеоника с великим каиетаном. На другим петопрежним кочијама седео је наш узвишени гост с господином окружним иротонрезвитером Љ. Купусаревићем. За овима је следовао дуги низ кочија у првом реду с иратњом господина епискоиа у којој су били г. г. прота Милан Ђирић, сингел Георгије Видицки, јеромонах Михаил Миловановић и јерођакон Никанор Чобановић, епископски ђакон-церемонијер. На улици је поздрављао народ високопреосвећеног с одушевљеним „живео". Пред спремљеним славолуком код православног крста — негдањег сабовског, сурсабовског и ћурчијског цеха — а уз велелепно здање мушке учитељске школе, сишао се високопреосвећени из својих кочија. Ту га је чекало многобројно свештенство у орнату, свећеносци и појци;