Српски сион

Г ,Р. 40.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 641.

поштоваљем и уважењем према вјерским стварпма. Вјера се никада сувишном сматрати не смије, зато п каже: ех 1о1о есс1е81ае сЗо§та1е, ^иос! Јп1е11ес1и сар1 ро1ез1 сарјап!, диод поп ро1ез1 сге<3ап! Сувишно би било хвалити оно дјело, које је од постанка свога већ миоге заслужене похвале дочекало и добило. Овај малени снис, написан готово класичним језиком латинским, садржином и обликом може да упоредо стане са најбољим дјелима хрпшћанске старине. Он је поуздано руководство сваком оном, који из племените и узвпгнене жеље хоће да даде ручуна ма коме о истипитости и пеповријеђености свете паше вјере православне. Сваки вијерни наћи ће у љему животна питања за дух свој : јасни појмови о св. Писму, св. Нредању, св. Оцима и св. саборима показаће му тачпе границе, докле му је сло бодпо ићи, чуваће га, да се пе склизпе иа грјешпе путе јеретика и отпадника, а у ту је сврху н иаписао Бићептије споменицу своју. Достојно се оп одужио учитељу своме, светој цркви; са негодовањем гледа све оно, што је њој нротивно, а са љубави биљежи све оно, што н.ој служи и помаже. јер „ко цркву за матер нема, пи Бога за оца имати пе може!" (Св. Кинријан). Крај.

Тумачење речи и назива, који се у црквеном језику употребљавају. По Михајловском „Словару" и другим пзворима ради Ст. С. Илкић. (Наетавак) 0 Ови^одк. — Обиходом се пазива у Русији нотна књига, ио којој се у храму Божјем при л оогослужењима поје. Окрлзх. Реч образ има то исто значење, што и икопа. То јеет образ или икона је слика, којег свештеног лица или каквог свештеног догађаја, која се налази у хришћанским храмовима и домовима и другим удобнпм и пристојним местима, и којој се ода,је нрописана почаст и поклоњење. 0 д и г и т Т љ. — Ова реч долази од грчке речи обтјугш — водим ио туту, те према

томе б§у)ут]т:рг1а значи цутево^ица, путеводителиица. Овако су назвали Богомајку грчки морепловци, ко.ји су стављали икону Њезпну, на крмила својих лађ&, да тиме манифестују своје уверење, да ће Мајка Божја, којој се моле и коју за своју путевођицу сматрају, управљати путем њиховим, те да ће тако срећно доспети цељи својега путовања. Назив одигитрија, пун је, значења и за све Хришћане, јер се нресвета Богородица сматра за најпоузданију и најсигурнију иутевођицу к светом животу и спасењу, будући да је оиа родила Христа, Који је истинити пут к вечном животу. Окти»ихк — је грчка реч, сложена из ове две речи : бхтоз — осам и —- *7]/од — глас, те значи осмогласишс. Ради тачнијег објашњења ове речи, морамо напоменути, да се црквене песме, које се при богослужењима у православној цркви упогребљавају, иоју на осам различних гласова, ко.је је усгановио ирослављени песнпк православне цркве светп Јовап Дамаскин. Осим СЕетога Јована Дамаскина било је још много песника црквених, који су својим песничким производима тако обогатили богослужење православне цркве, да она за сваки од осам гласова, има потпуну службу у току целе седмице. Од тих песника сиоменућемо, Аиатолија иатријарха цариградског, којиЈе написао друге (т. з. восточне) стихире на „IV споди поззка\'7>" ; Павла Аморејског , .који је сневао богородичне песме; Константина Порфирогонита, који је сачннио ексаностиларе и цара Лава Премудрог који је сзставио јеванђеоске стихире. Сваки глас има с-воје засебне стихире, каноне и т, д. за сваки сецмични дан, и те духовне песме сачињене су ли за тај један, а никако . за други који глас. На тај начин у току осам седмица свршава се богослужење по реду дотичних гласова, почињући с првим. Њви.га у којој се налазе счдмичне службе ових осам гласова назива се октоихом осмогласником. Оригинал октоиха ппсан је на грчком језику везаним слогом, али у преводу на славенски језик, где се строго пазило на верност смисла и речи, није могао оставити везан слог, већ је исти измењен у одрешен. Оваки глас октоиха почиње се суботом с вечера и садржи потпуну васкрсну службу за недељу, службу бестелесним небесним силама — за ионедеоник, службу св. Јовану Претечи