Српски сион

С тр . 642.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 40.

— за вторник, службу часноме крсту — за среду, службу светиж апостолима и светоме оду Николају Чудотворду за, четвртак, опет службу часноме крсту — за петак, службу мученидима, свима светима и за умрле — у суботу. Свака ова служба иочиње вечерњом претходнога дана. Ове службе што се у Октоиху налазе, врло су потпуне, тако да се у случају нужде — када кема Минеја ■— по октоиху може обавити потпуно богослужење сваког седмичног дана. Службе октоиха се уопште увек поју у свези са службама из мпне.ја и баш у том саједињавању служби из октоиха са службама из минеја састоји се главни предмет дрквеног устава. На празнике — осим ако падну у недељу изоставља се служба октоиха и тада се поје само из минеја. За време свете четрдесетниде и педесетниде октоих замењују, или у крајњем случају допуњују, триоди. Орлсцн1. Орледима се називају малени округли ћилнаови (сагови), на којима је изображен град, изнад којега лети орао Ови ћилимовн се стављају иод ноге архијерејеве, када овај служи. На њима изображени град означава еппскопство архијерејево у граду, а орао преставља високу и чпсту богословску науку, коју енископ нроиоведа и внсоки, беспрекорнн морални живот његов. С0вр8ченТе в. врлкх. С9 г и л ш I н Т (. — Ова реч има двојако значење. Оглашењем се назива у првом реду усмена поука у истпнама вере, која се даје онима, који се спремају да приме свето крштење. У другом реду пак оглашењем се назпва црквени обред, који претходи светоме крштењу. нрп којем се читају молнтве за оног који ће се крстити, обавља се заклињање на ђавола н на сву силу његову, ири чему се онај, који приступа криггењу, одриче сатане, придружује ка Христу и исповеда своју веру, у којој је дотле већ обучен. После тога се обреда, онај који се спрема за крштење, назива оглашепим и као такав има права, да присуствује при свима јавним богослужењика, осим оног дела Божанствене литургије, на којем се обавља свештенодејство највеће и најсветије тајне Тела и Крви Христове. Реч оглашнш је нревод грчке речи хаттјкоја по буквалном смислу значи осеЛај који се производи на ухо Јаким звуком, а у иреносном смислу значи — ушисак, шгао

га производи, дотле иечувена и непозната, Божанствепа наука и истина, на душу пажљивог слушаоца. По поменутој грчкој речи оглашени се називају још и катихуменима. С0л1офорх, — долази од грчке речи сојлод — илеКе, раме и сргроз — носим , шго би значнло носим нарамник. Омофор је архијерејско одело, које овај при сваком богослужењу носи на раменима поврх свију осталих одежд^. Омофор има облик дуге, широке траке и ставља се на архијереја тако, да средином својом почива на раменима и нлећима архијерејевнм, а крајевима му се спуштају спреда и састраг. У духовном смислу омофир нам преставља изгубљену овду, коју је Пастир Добри — Псус Христос — узевиш на раме, привео ка оцу и задужио ју с небесним силама т. .ј. —• значи ирироду човечју, коју је Спн Божји чримио на Себе- и коју је у Себи обожио и посадио на небесима десно Богу Оцу, изнад свију начела, власти и сила. Према томе нам архијереј — обучен у омофор — преставља Исуса Христа, Који прима одговорносг за грехе света и Који их очишћава Својим заслугама. Будући, да архијереј не преставља Христа у сваком моменту богослужења, него у извесним деловима богослужења скида са себе ту узвишену слику Христа и остаје оно, што је у самој ствари т. ј. служитељ тајана и слуга Христов, те при тим моментнма богослужења скида са себе омофор, као н. пр. за време читања св. Јеванђеља и освећења часних Дарова. Омофор носе само архпјереји н нико га други од нижих стенена свештенства, ни у којем случају не може као одликовање добити, СОрЈрх — је ђаконско одело. Он има облнк дуге, узане траке, коју ђакон за време богослужења, носи пребачену нреко левог рамена, изнад стихара. Није нам позната етимологија речи орара, те је услед тога ностанак и значење ове речи предмет претпоставака. Неки ју производе од латинског огагтт махрамица за отирање уста, салфетка , јер су у старо време ђакони ораром отирали уста оних, који су се причешћивали. Други држе, да ова реч долази опет од латинске речи огаге — молити се, ношто су ђаконп ораром давали вернима знак, када је време молитве или појања. Из истог разлога тврде неки, да назив орар произлази од грчког мра — време, час, јер су ђакони ораром означавали време мо-