Српски сион

С тр . 662.

у стању учинити ни свештенички заступници, бирани по њиховој препоруци, и то једно с тога, што су они већином за свештеничке заступнике бирали свештенике неспремне за то, а друго с тога, што ако би ко од њих и био у стању, да се упусти у брањење црквено-народних права и правица, тај то није смео учинити, јер би га странка прогласила одмах за издајицу, и добио би неповеренице од својих бирача, што се усудио радити друкчије, но што раде вође и прваци народни. Да тога и у будуће не буде, дало би се постићи једино тиме, кад би свештенство сало бирало своје заступнике, јер оно би једино било у стању просудити, ко је дорастао и ко је заслужан, да га заступа на сабору, а подједно и да брани црквено-народна права и правице.

Предлог за рззолуцију Епархијскога збора нравославнога српскога свештенства у Архидијецези Карловачкој. Са разлога, јер је садашљи саборски изборни ред од г. 1870/1., по своме поетанку неканоничан, пошто је донесен за време седисвакапцпје -у нашој цркви, што се нротиви њезином канонизму, по којем, за време упражњене столице Поглавице црквене није дозвољено у цркви уводити новотарије и доносити законе; са разлога, јер је тај изборни ред и ако саставнп део и конзеквенција баш онога у неиотврђеном саборском устројству од године 1870 начела о сабору пашем као чисто народном иредставништву, ради којега то саборско устројство и није получило превишњу санкцију и иосле те непотврде погрешно задржан у нашем автономном законодавству; са разлога, јер је тај изборни ред контрадикторан црквеном карактеру данашљега народно-црквенога сабора и контрадикторап начелу црквено-јерархијскога представнпштва и његова заступства у томе сабору, које је начело и који је карактер санкцијонисан и изражен, како у IX. зак чланку угарскога сабора од 1868., тако и у основном автономном закону, у Сабор-

ском Устројству од 1874/5. год.; са разлога, јер садашњи изборни ред илузорним, управо немогућим, чини црквено-јерархијско представништво и заступство у нашем сабору. пошто избор 25 свештеничких посланика, нри данашњим комулативним изборима саборских носланика, стпји под апсолутним диктатом световних изборника; са разлога, јер је садашњим пзборннм редом, односно његовим начииом како се извршују избори свештеничких посланика, сусиендована и секвестрована слобода убеђења и свешгеничких посланмка и целога свештенства, којега би они имачи бити израз на сабору, те тако стављена под апсолутну зависност и курателу световњака; са разлога, јер цркви и њојзи постављеној вечној цељи припада неоспорно ираво, да у сабору, којега делокруг обухвата велик и значајан део црквенога устројства, делатности и целокупнога јој живота. а досиже и до најунутарњијих њезиаих односа и компетенција, да у таквом сабору, еминентно црквеном, буде црква сама собом представљена и заступљена, што је могуће да буде само онда, ако друга иоловина црквено-јерархијскога представништва у сабору, а наиме свештенство, буде своје заступпике, односно посланике, бирало самостално и слободно — засебно, а не комулатпвно са световњацима; и са разлога, јер и добро схваћени интереси цркве и народа. добро и иравилно схваћени интереси н народно црквене автономије, у свима њезиним унутрашњим и снољним одношајима, захтевају, да се садашњи саборски изборни ред новим замене, у којем би праведно и правилно спроведено било начело и ираво црквенојерархијскога иредставништва и застунства у народно-црквеноме сабору: То данашњи еиархпјски збор нравославнога срнскога свештенства у Архидијецези Карловачкој, у најдубљем своме уверењу, да тиме чини свешгеничку родољубиву дужност и донриноси евој део сретном и усиешном решењу двадесетпетогодишњега кобнога спора око питања изборнога реда, доноси ову