Српски сион

Кр. 41 „СРПСКИ

Резолуцију 1. Изјављује своје најдубље и најбоље, а на горе изложеним разлозима основано уверење, да је захтев, — да се садашњи саборски изборни ред од године 1870/1. законигим путем новим замене, а у тако донесеном новом саборском изборном реду, да се праведно и нравнлно спроведе IX. зак. чланком од 1868. и Саборским Устројством од 1874/5. године признато и зајамчено цркви нашој право црквено-јерархијскога представништва и заступства у народно-црквеном сабору, нарочито пак установом, по којој би свештеници сами бирали свештеничке иосланике на тај сабор — захтев основан н праведан, легалан и по опће народно-црквене интересе наше користан. 2. Ставља у свештеничку родољубиву дужност свакога брата свештеника у Архидијецези Карловачкој, да, свештенику доликујућим нутем и начином, ову резолуцију у свима народно-црквеним круговима заступа и одобравање јој придобија"; а браћи свештеницима у Архидијецези Карловачкој, који би као посланици у народно-прквени сабор изабрапи били, ставља у исто такву дужност, да мисли, изјаву и те 1 ње ове резолуције и на сабору одлучно застунају. 3. Позива браћу свештенике осталцх дијецеза у Мигрополији Карловачкој, да ову резолуцију узму у иретрес, о њој своје мншљење изјаве и закључак донесу. 4. Да се ова резолуција има засебно подастретп. путем председништва овога збора, Његовој Светости и Преузвишености, патријарху српском, највисокодостојнијем Господину Георгију ВраиковиЛу, као Дијецезаиу Архидијецезе Карловачке и као председнику св. Архијерејског Синода, са нрепонизном молбом. да ју благоизволи узети на високо знање и ставити ју до високога знања св. Архијерејском Синоду, са понизном молбом овога збора, да жеље његове, у овој резолуцији изражене, при својевременом донашању новога изборнога реда благ >изволи уважити. 5. Да се нутем високославнога народно-црквенога Саборскога Одбора, уз при-

СИОН." С тр . 663

лог ове резолуције, подастре високом народно-црквеном Сабору образложена представка са молбом, да Сабор исту узме у претрес, а уважив је, да постојећи саборски изборни ред од 7. јуна 1871. године замени новим изборним редом.

Епархијеки збор православнога ерпекога евештенотва Архидијецезе Карловачке. Заказанн за 6. (18.) октобар о. г. епархијски свештенички збор Архидијецезалнога евештенства одржан је тога дана у Митровпци, у дворани срцеке иравославне црквене оншгине Митровачке. У очн збора одржана је једна мала ужа конференција, на којој је установљен пккћгв ргосе^епсН за сутрашњи збор и иретресани су предлози збору поднесени. Нарочито су у претрес узета два предлога, која су поднесена у питању избора свештеничких посланика на народно-црквеном сабору. На предлог иротоирезвитера Јована Јеремића понудили су сазивачи збора протојереју Димитрију Руварцу рефераду у том нредмету. Г. Руварац се рефераде примио, но свој конкретан ирвдлог о томе није поднео еазивачима до 4. (16.) октобра. За сваки евентуалитет, спремио је у том пигању и иротопрезвитер Јеремић такав предлог. Дана 4. (16.) октобра, на молбу протопрезвитера Јеремића прочитао му је протојереј Руварац свој предлог у рукопису, на што је овоме нрочитао протопрезвитер Јеремић и евој предлог. Протојереј Руварац је на то изјавио, да он остаје нри своме, а Јеремић да остане при своме. И оба су предлога, дата била у штампу, и штампана спремљена била за збор. Протопрезвитер Јеремпћ је остао био при своме предлогу с разлога, јер му се ститгизација првога није свиђала подесном, а мотнвација довољно исцрпљеном. Кад је ужа конференција у Митровици узела у иретрес оба ова нредлога, изјави протојереј Руварац, да никако не присгаје. да се крај његова нредлога ставља и други, а нарочито не ма од којега од сазивача збора, јер су ови њему поверили донашање нредлога у упитној ствари. И пошто је још изјавио, да он сматра ту ствар „питањем поверења", те ако