Српски сион

-СРПСКИ СИОН".

Б р . 41.

би се крај љегова предлога изнео пред збор п предлог протопрезвитера Јеремића, као једнога од сазивача збора, шго би он сматрао неповерељем и увредом за себе, то да одлучно иоставља алтернативу: или да се само његов предлог изнесе пред збор, или ће он свој цовући натраг и неће учествовати у збору. После иодуже дебате о томе, питање .је то решено тиме, што је протопрезвитер Јеремић свој нредлог повукао натраг, како се постунак протојереја Руварца, којим је запретио, не бп тумачио на штету саме ствари. Предлог протојереја Димитрија Руварца гласио је као што га напред доносимо Предлог протопрезвитера Јована Јеремића пак гласио је као што га такође напред доносимо. Сутра дан, тачно у 9 сахати пре цодне, обављено је у красном св. храму Митровачком Призивање Св. Духа, при којем је началствовао протопрезвигер Земунски Јефтимије Вукадиновић уз асистенцију јереја, Марка Шауле и Ивана Маширевића. У 1 2 10 одржана је цретходно седница скушптине свештеничко-удовичко-нензионалног завода Архидијецезе Карловачке, под председнишгвом иротопрезвитера Јована Јерелш&а Перовођа беше јереј Симеон Араницки На тој скупштини, као надлежној за то и која је трајала до 11 сахати, донесен је овај закључак: Пошто је услед уредбе од 18. (30.) јануара 1892. и њоме основанога опће а мировиискога Фонда за удовице и сироту децу српског нравославног свештенства Митронолије Карловачке. те услед снојења чланаринског иметка свештеничко удовичко-пензијалиога Завода Архидијецезе Карловачке са овим опћим фондом , овоме Заводу престало првобитно мировинско онредељење; но пошто је и носле тога истоме Заводу остала на располагање завештајним писмом блаженоупокојенога патријара Германа АиђелиКа од 6. октобра 1887. завештана свота од 20.000 Фор. снп,; и пошто ће, услед оживотворенога мировинскога Фонда за народно-црквене чиновнике и проФесоре у Митрополији Карловачкој, истоме Заводу нрипасти у властнтост и располагање и онај други завештај блаженоупокојенога патријарха

Германа АнђелиЛа од 6. октобра 1887. у износу од 27.000 Фор., до оснивања поменутога Фонда намењен издавању мировина проФесорима Карловачке гимназије; пошто овим завештајима, гласом нрвога завештајнога писма од 6. октобра 1887. и није сврха свештеничко удовичко мировинска, него са дохотцима истих има да располаже гореименованога Завода односни орган „по своме благонахождепију, де лећи такве (потноре) међу удовице свештеничке и њихову сирочад"; те пошто се то делење моаге установити на начип, који за то најсходнијим пронађе заступсгво гореименованога Завода а одобри овога Патрон ; пошто се најсходнијим начином, по мишљењу ове скупштине, сматра тај, да се са 2 / 3 тих завештаја и пшхових доходака оснује и издржава „Архидијецезалан нравославпи српски свештенички Конвикт у Ср. Карловцима", а са ! /з да се оделито рукује и камата од те '/з завештаја да се годишње дели као потпора свештепичким сиротним удовицама и њиховој сирочади у Архидијецези Карловачкој ; и пошто би се у тако основани Кон викт могла уз наплату примати деца без разлике свештеника Митчополије Карловачке, и то из разлога, што би се тиме сама устаиова Копвикта унапређивала и што би се тиме установом том у сусрет изашло целоме свештенству Митронолије Карловачке, без да се окрњи, било ма чим, право Архидијецезалнога свештенства на гореименоване завештаје и у сукоб дође са интенцијом њихова завештаоца; то скунштина из свију овде побро.јаних разлога закључује: 1. Да се у место досада постојећега свештеничко-удовичко-пензијалнога Завода Архидијецезе Карловачке, са 2 / 3 завештаја блаженоупокојенога патријарха Гермапа АнЏли&а од 6. октобра 1887. у своти од 20.000 Фор. спп., што се већ у властитости и поседу тога Завода налазе, оснује „Архидијецезални православни српски свештенички Конвикт у Ср. Карловцима" за децу свештепичких удовица Архидијецезе Карловачке, односно, према правилима тога Конвикта, и за сву осталу свештеничку