Српски сион
В р . 41.
„ориски сион.»
С тр . 665.
децу у Митрополији Карловачкој. 2. Са 7 3 истога завештаја, да уирава Копвикга засебно рукује, те камата на исту '/з Д а се према нравилима Конвикта, издаје као непосредна потнора сиротим свештеничким удовицама и њиховој сирочади у Архидијецези Карловачкој. 3. Да се правила Копвикта, што ће нх ова скупштина, сходно овде изложеној сврси, донети, заједно са овим закључком подастру ЕБеговој Светости, Архиепискоиу и Митрополиту Карловачком и Патријарху сриском, преузвишеном 1'осподину Георгију БрапковиЛу, на високо одобрење. 4. Да се горе именовани други завештај блаженоуиокојенога патријарха Гер-мана Анђели&а од 6. октобра 1887. у износу од 27.000 ФОр. спп., кад исгн дође у властитост и посед Конвикта, употребити има као и онај први у сврхе у тачци 1. и 2. изложене. 5. Да се изабере привремени Патроиат Конвикта, који ће одмах после одобрења овога закључка примити од ностојећега бриговодства гореименованога Завода у своју управу цео иметак тога Завода и све списе, који се на исти односе, а ирвој скупштини Конвикта спремити на претрес кућевии ред Конвикта, те исту скунштину кад потребпо буде — сазвати. На основу овога закључка узеги су у поновнп претрес „Правила Архидијецезалнога праоославнога ерпскога свештеничкога Конвикта у Ср. Карловцииа." Иравила су усвојена са незнатним изменама, по нацрту, што га је донела скупшгина поменутог завода одржана у Карловци 19. (31.) јануара о. г., но која су од врховног Патрона истога Завода, Његове Светости патријарха срискога, иреузвишенога господина Георги^а БранковиЛа враћена скупштини на исправак. После донесених Правила скупштина није пристунила избору новога привременога Патроната Конвпкта, него је продужила мандат досадањем. И тиме је скупштина завршила свој рад и прешло се на држање епархијскога збора. Седнице збора отворио је поздравним говором протоирезвитер Митровачки Авакум СшајиК и одмах се прешло констигуисању збора. На предлог најстаријега ио годинама при-
сутнога свеиггеника, протојереја Теодора ил. МиковиБа, кзабран је за председника збору ио добу произведења најстаријп протопрезвитер: Јефшимије, ВукадиповиИ. Изабрани су надаље: за потпредседника јереј Коншаптин ЛучиЛ, за иеровође јерејц Жилан ПоиадиК и Симеон Араницки. Председиик уиућује неровођу, да прочита високи отпис Његове Светосги патријарха српскога Георгија БранковиИа, од 2. (14.) октобра 1899. Бр. 166. През. Арх., којим је Његова Светаост благоизволела најмилостивије узети на новољно знање сазив, а најкилосгивије одобрити држање овога збора, подељујући истом свој Архипастирски благослов. Високи овај отцис у целости доносимо на челу листа. После ирочитанога високога отписа овога и ири ирочитаном имену Његове Светости, заорило се двораном френетички: Живео, Живео, Живео! Као најтоплија и најсмернија захвалница на високој дозволи, најмилостивнјем благослову и мудрим саветима и Архипастирским топлим жељама, у високом отнису Његове Светости израженпма збору и радњи његовој, одаслаг је Његовој Светости , по једнодушном закључку збора, брзојав, што га на другом месту овога листа доносимо. Узет је у претрес закључак пре збора одржане скупштине свештеничко удовичко-пензијоналнога завода Архидијецезе Карловачке, у предмету оснивања Архидијецезалног свештеничког Конвикта, те су, како тај закључак, тако и на основу истога донесена правила, једногласно узета на знање, са једнодушним пристанком збора. Узет је на знање и закључак исте скупштине, да је постављен и привремени Патронат истога Конвикта. Узето је у нретрес питање о еиархијском свештеничком удружењу у Архпдијецези Карловачкој, у којем предмету је известнлац био протојереј Василије НиколајевиЛ, те је на нредлог протонрезвитера Јована Јеремпћа, донесен закључак, којим се збор једнодушно изјављује начелно за то удружење, а изабран одбор, којем се ставља у задатак, да изради нацрт статута за то удружење, те га на решење изнесе првом енархијском збору, који ће се г. 1900. састати. По 7 тачци пословнога реда, узето је у