Српски сион

С тр . 654.

Б р . 41

Брзојавна захвалница истога епархијскога збора Његовој Свстости иатријарху српском Георгију БранковиАу. Његовој Светости, патријарху српском преузвишеном господину ГЕОРГИЈУ БР АНК О В И Ћ У Карловци. Ио високој дозволи Ваше Светости сазвани и отворени епархијски збор архидијецезалнога православнога српскога свештенства, после принесене молитве Господу Богу, првом и најмилијом дужношћу сматра, Вашој Светости, као љубљеној Иоглавици свете нам цркве, као милостивоме Архипастиру и врховној Старешини својој, као узвишеноме заштитнику целога свештенства и највећој узданици отнптега нам добра народнога, у најдубљој понизности подастрети, уз изразе непоколебиве синовње љубави, оданости и страхопоштовања искупљених свештеника, — најсмернију синовњу захвалност на високоподељеном Архипастирском благослову, топлим молитвама и мудрим саветима у цељи успешне и бладотворне радње овога збора. Препоручујући своју радњу Архипастирској љубави и високој заштити Ваше 1 Светости, збор овај одушењлеио кличе: Да живи Ваша Светост патријарх српски Георгије Браикопић! У име и по овлаштењу збора Протонрсзвитери Јефтимије ВукадиновиЂ, Авакум СтајиЋ, Јован ЈеремиЋ, Илија ПеркаЋански. Брзојавни високи одговор 1ЂЕГОВЕ СВЕТООТЕП патријарха српскога ГЕОРГИЈА БРАНКОВИЋА на горњу брзојавну захвалаицу Пречасном господину Авакуму Стајићу протопрезвитсру Митровица. Са задовољством читах телеграм свештеничкога збора. Пзјавите целом збору моју топлу захвалност на израженој ми синовњој љубави и оданости. Бог вас све благословио. Георгије Бранковић патријарх. )

Говор протопрезвитера Јована Јереми &а држап 6. (18.) октобра 1899. на епархијском збору иравославног српског свештенства Архидијецезе Карловачке у питању саборскога изборнога реда. Дозволите, браћо, и мени. да се изјавим о велеважном предмету, који је на дневном реду. Велеважним називам питање избора свештеничких посланика на нашем народно-црквеном сабору зато, јер је оно камен претиканпја у нашој унутарњој п спољној автономној политици. Томе су питању данас подређена сва друга наша автономна питања. Решење, сретно решење његово, јесте сопдШс вше ^иа поп целокупна уређења и ојачања нагае автономије, мира у цркви и народу, његова напретка и лепше будућности. Велеважно је то питање и понаособ за свештенство, његову самосталност и слободу, његову еманципацију пз ропства страначкога, у стварима црквеним. А кад је то питање тако велеважно, онда је не само несумњиво право, него п категорична дужност свештенства, као и жива потреба опгатега нам народно црквенога интереса, да свештенство о томе питању изјави своје најбоље уверење, да ради сретна његова решења подигне свој глас и постави свој захтев. И, ако смо ми, браћо, уверени, било о потреби и оправданости данашњега изборнога реда, било о потреби и разложности измене његове у предложеном правцу, онда доетојанство овога збора, онда углед нага, онда родољубље и свештеничка савест наша налаже, да то своје уверење не држимо под спудом, да га не тајимо и не прећуткујемо, да се не измичемо решењу стављенога на дневни ред предмета и по њему учињенога предлога, него да томе рентењу, на светлости разлога и снагом родољубља, у очи загледамо, а са пуним достојанством и одлучно о њему своје убе^ење изјавимо. Јер, кад то учинили не би, могло би нам се основано добацити, е немамо моралне снаге, да своје уверење признамо и на