Српски сион

Б р . 41.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 657.

повуче конзеквенције, па ако ништа друго, а оно да према својој метаморфози метаморфозира и саборски изборни ред. А иаиме, да према црквеном карактеру сабора измене г. 1870. донесени изборнп ред тпме, што би у њему спровео начело црквено-јерархијскога заступства, као гпто је оно спроведено у епархијској уредби гледе тога заступства у епархијским скупштинама. Јер је, а то порећи нико пе може. Саборским Устројством од 1874/5 године и сабор стао на оно исто црквено земљигите, на којем се налазе и епархијске скупштине, разуме се, са дотичнпм компетенцнјама и делокругом Но сабор то ннје учинио. него је задржао и за народно-црквени сабор онај изборни ред, који је био намењен сабору — народиом. Можда је то учињено и онда зато, што је и тадањој световњачкој агресшзној струјп ишло у рачун, да избор свештеничких посланика задржи под дпктатуром, а саме те посланике под командом н у духовном ропству световњака и њихове агресивне противјерархијске струје. Али аподпктички тврдим, браћо, да је тај мотив једини истинити узрок и разлог, да се тај изборни ред, против свију пепобитних разлога н на погибију ошптега нам добра, од стране познатих световњака и данас страсно, тако грчевпто брани и чува. Не као право пародно — јер о таком праву овде не може бити нм говора. Данашњи изборни ред св брани и чцва као иревлаш световњака пад уерархијо.и У цркви, као доминирајуЛа полуга над слободом и самосталногаЛу свешшенства. Ово је, браћо, моје најдубље и искрено исповеђено уверење. А то је све доказ, да је данашњи изборни ред задржан странпутицом, и ради странпутице. Према томе је и посед световњака у праву на изборе свештеничких посланика, стечен странпутицом — неправедан То ираво припада свештенству, право да своје заступнике на сабору — само бира. И карактер нашега сабора је непобитан за то доказ. Наш сабор је емпнентно црквени са-

бор. Цела спољашња управа црквена, управа са црквеним иметком, веома значајна ингеренција у црквено-просветним пословима, па п у самој црквеној дисциплини и судству. — све је то у делокругу нашега сабора Ја то само констатујем, а далеко је од мене и помисао, да се с таквим делокругом нашега сабора сложим. Но у сабору, кад је већ такав, у којем се цркви нормира велики део њезина устројства и регулише велики део њезина живота и делатности; једном речи у сабору, у којем се о цркви ради и решава, црква као такова мора бити представљена и засшуиљена. По саборском устројству она би имала бити пре ,стављена, по саборском изборном реду не може бити заступљена, с обзиром на нижу јерархију. Саборско устројство, са бројем 25 свештенпка ирелиминира црквено-јерархијско представништво у сабору, али изборни ред не дозвољава цркви, да тај део својих представника слободно изабере. Изборни ред је, тако рећи, само спроведена уредба законских начела и установа. Па таква уредба, својим одредбама — контрадикторним начелима н установама основнога закона — анулира право цркве и њезина свештенства, основним законом санкционисано! Има ли већега јуридичкога поп зепза. Може ли у законодавству бити веће недозвољености и протусловља! Данагањи изборни ред туторшпецркви и свегатенству, намећући им застунншсе, који нису израз нн њихове воље ни њихова становигата. Има ли веће неправде и насиља? Није ли то нага автономни КиКигкатрГ? Или је то либерализам, којим се гласи пагаа световњачка струја? Је ли то обзирност ; праведност и легалитет, које она за себе тражи од свакога? То је ошмица ту/јег жрава. А да Саборско Устројство од г. 1874/5. признаје у сабору нашем 25 свештеника као црквено-јерархијско сталешко представииштво и заступство, као што је оно признато и IX. зак. чл од 1868., потврдио је то 1892. г. и на сабору нашем, један од најугледнијих првака световњачке струје.