Српски сион

Вр. 43

С тр . 699.

Ријеч двије родољубима на оцјену. I Управа Српеке Књижевне Задруге у Београду, кад је иовјерила Српској Штампарији у главни комисион пријашња и редовна своја књижевна издања, да Сриска Штампарија врши ту културну мисију у овамошњим крајевима Аустро-Угарске и Босне и Херцеговипе, — имала је на уму да тим отклони препреке, које су јој често у отпремању књига из Београда на иуту стајале. Те ирепреке, а и разни други узроци, због којих се нијесу могле сваки иут задовољити потребе овамошњих чланова задругиних, — доста су допринијеле, да су задругина књижевна издања у овамошњим крајевима у незнатном броју међу чланове била раширена. Међутим ио многом чему ми имамо овдје много пространије земљиште за ширење српске књиге, него што наша прекосавска браћа имају. Па ипак код њих Сриска Књижевна Задруга постизава сјајан успјех, а код нас, на жалост, као да је нека зачмалост и мртва меланхолија завладала, те мјесто да идемо напријед. ми или натраг корачамо или остајемо ондје, гдје смо и нрије били. Тој жалосној појави, која од нас самих долази, иозвани смо да ми сами и на пут станемо, ако хоћемо да не претрнимо пораз са нашег немара нред народима од нас много културнијима. Прилике, у којима данас живимо, изискују од нас да се културно наоружамо, ако ћсмо сигурније да ступамо у нашу природну „борбу за оистанак". У тој борби биће наша нобједа тек онда, кад будемо сваки рад заиочињали са разумијевањем и иамећу, и кад у послу нашем не будемо вјечити ученици, а чеето нута и искушеници и паћеници. Упража Српске Књижевне Задруге стара се да нам пружи све те услове у дивним својим издањима, само треба да се њима и користимо: треба да нрегне сваки у кругу свога рада свима силама, да ове задругине књиге, које су од неоцјењене вриједносш, продру што више у наш српски народ, који је дужан да их својски пригрли. Тим ћемо, ако не баш премашити, а оно бар приближно достигнути онај број чланова, који наша прекосавска браћа имају. Узмемо ли, како доста скучен нростор имају „ЈУШша Нгуа(;8ка" и „81. Јегопшбко БгцЦуо" —

које свако за се броји нреко 11.000 чланова па кад уноредимо тај број са бројем чланова наишх књижевних друштава: „Матице Српске" и „Српске Књижевне Задруге", онда нас мора дубоко у души забољети, што тако и српски народ не иријања српској књизи, и ако су подједнаке ирилике и у једних и у других. А та нас рана тим јаче боли кад видимо да број чланова хрватских књижевних друштава с дана у дан повећавају Срби у који јатомице тамо врве, а на своје рођено заборавл>ају, или пак дјеломично баце и овамо ио коју мрвицу, тек да нокажу да су и они Срби, како се у ириликама новољним за властити им интерес и какав маснији залогај, не би и на њих заборавсло. Хоће да су ту на домаку. Али од таких ми немамо шта очекивати, нити се чему надати. Добро ће само бити да их знамо који су. Уза све то, инак има још код нас и родољуби-' вих нрегалаца, којима морални и материјални наиредак иашега народа на срцу лежи; има људи, који ириносе жртве на олтар срнске просвјете; има људи који ближње своје благим ријечима унућавају, и одушевљавају да не клону у овим озбиљним данима, у којима знање и памет царује. Имамо и такијех: и ако су густо посијани, а на ријетко никли, ипак их имамо. 11а кад их имамо, можемо се поуздано надати, да ће и наша културна мисија са издањима Српске Књижсвне Задруге у овамошњим крајевима сјајнога одзива наћи, а да не тражимо оне и номоћи од оних, који из свога јата одлијећу. Наћи 1јемо одзива, ако сваки свештеник и учитсљ поради на томе, да мјесна школа постане чланом добротвором са унлатои од 75 ®ор., било одједном, било трогодишњим оброцима по 25 Фор. (чл. 8.); наћи ћемо одзива, ако сваки свепггеник и учитељ прибави у мјесту своме још но кога члана, који може улог од 8 ®ор. годишње илатитп, али који још не зна ко је и шта је Српска Књижевна Задруга, — а многи не знају чак и да је има. Удруженим и уједињеним силама кад се покажемо на самом раду, онда ће нас и Бог видјети, а велики културни народи разабираће за нас, кад виде да у култури иза њих далеко не изостајемо. Да, биће одзива, ако ова два најглавнија Фактора у народу почну крчити тај трновити пут. Они су кадри, само ако су вољни, и ако им срећа њихова народа на срцу лежи. На њих и управљамо ове ретке. Срнска књига у овој