Српски сион

Стр. 698.

„СР11СКИ СИОНЛ

Запиеи на књигама цркве оеечке. I. Триод штампан „у / Инјтк« отх дктка Хка /афч (— ) има запис од првог листа до петог и то одозго: ш книгл гдлго дсмн ТрНХОД МОНДСТНрД ГрДКОК1 |д \рлм стго др.чнСТрДТНГД ||Н\\НДЛ II глкрнлл КЂ лсто ^рп (7180. = 1672.). II. Рукописно еванђелије. Први му листови мањкају. На нрва два сачувана листа има одломак од записа, који гласи овако: н ктоћсн) ПрОДДТИ ДОНДСЖС ССТК С1Л КНПГД ДДС НрОКЛСТЂ II ДЛ СС Сћ ЧЛТЛ СЕ (ОНСМН НЖС КћЗМН КК8МН рлсинн (Го) кт> лгто ^зрни (= 7158. — 1650.). На претпоследњем листу књиге има овај авршни напис: Кт> дћто #§ни, Кроуг сли1|о к. длоун -0. осмсдкон к1. с1с 2ллтдго унслд в1. спдхтл к. мцд се 51 сћкршнсе д ноусх дкгкс. кк • испод тога црвеним мастилом а истом руком записано: мног гргшнн ннокк јггуоднкт, (?). Име му се незна. јер је написао тајном буквицом. Ш. Ћромоведи, штампане у Русији. Првих листова нема. Од 1.— 17. сачуваног листа одоздо занисано: <8 ссе цркке дондеже стонгк ш 1|ркк1, н онд кћ неи дл сдужнтт , дцшдн к> ткко шнмн (о хрлмл сего, кроме некос ноуждс кслнкс, нлн нрксслсшл С10Н кксн /окимт, перлннл дд мн ше прото. ш, нроклсто, К1, сн кгкт, н кк квдацш н дд ма к«дс соуплрнш|л пркстлл Нцд н оу то кркмс 1,1,1 СТ1, 0КЛЛДЛ1О1Ј10М« ТсПЛрхГсК) ШЛЛКоНСКОК) II нроуш.п , етрднлм!, гКћ ГспнсКоПТ, кгрУо к\'рк софроше подгорнудшпгк, н егдл подпнсд се сГл кннгл, тогдл кнстк ш скткоренГл /^с^Т (= 7217. ■ 1709.) л (о рождкствл хкл <п|'Д жца нолГд д|. днк. оу псрдннои вдронш. Из овог заниса одмах следи други писан другом — доцнијом — руком : Оја стд / А книга зово/иа личк дрвнии цркве Отоуспенск«, оскчк1а до /1 'нЈА вароши 1н5ж{ азж Њдостоини Протопрсевутбрх оскчкополскГи, Оокствжном р8кои? подписа^х, При Нш{/и8 Гдн5 Л1јтр*по= лит8 Олавжосеркско/иб н Карловачко/иВ Гдн8 ЕјкжтГк* 1«>аннокич8 кјдака Тогда лш*к БившВ во ПротопопТдт^к во визитацји цркокнои л-кта Гдна 1776. Жарта 16. Гоаннх /Инкок(ичк). На стражној корици има ситним словима записано: 6т(фанх Бранкокнчк сфжикх пожаревачкТи ПрТидЈ ко Ос(кх л*кта 1743. на церковк кјл : (београдску) просити л^лстинк*.

У првом од ових записа помиње се „пер= лнна к"кск" и „перлина варошк". Нз знам, да се икоје место у Славонији данас тим именом зове. Можда се је у време владике славонскога Софронија Подгоричаиина тако звала доња осечка варош? У другом запису се сномиње Јован Миковић као протопресвитер осечкопољски. Овде нам је најпре нужно знати, што се звало у оно време осечкоиоље и која су места спадала у њ'. Осечкопоље звала се најближа околица осечка. У састав осечког поља спадала су ова места: Осек, Чепин, Погановци, Бекетинци, Копривна, Мартинци Допсин, Тења, Сарваш, Аљмаш, Ердут, Вера, Бобота, Пачетин, Бршадин и Трпиња.*) Даљ, Белобрдо и Борово спадало је од заманде под митрополију. Осечкопоље с!е јиге спадало је под митрополију, но њега су већ почамши од првог накрачког владике Петронија држале те владико иакрачке, те сучујске. По смрти пакрачко-славонског владике Софронија Јовановића пало је осечко поље нод власт митрополитову односно под управу архидијецезе сремске. Још 1729. г. позивао је митрополит Мојсеј Петровић српски народ на прилагање за зидање цркве у Београду (види о том Гласник ХХХУШ. стр. 266.) Из трећег записа ове књиге видно је, да су се добровољни прилози за исту цркву купили још и 1743. године, а купио их је у Осеку Сгеван Бранковић свештеник пожаревачки. IV. Ар.шјерејски чиновник, штамиан у Москви 1760. На првој корици има запис: Ож чиновннкк или ХиротонТА л(н'к кл греск когатаго Олшржаго бнкпа Костаиничкаго, Зрннополскаго и Гжералата вараждинскаго Госифа ОтоАновича ©гоже и Ооксткжно1о р8кон5 под* писа у 0«верин8 1766. годб, л»арта, а данк. На први 13 листова одоздо записао је 17. марта 1776. протопресвитер осечкопољски Јован Миковић, да су ту књигу откупили господари осечки после смрти владичине. V. Служабник , штампан у Венецији 1554. г. На потоњем листу има овај запис: да се има знати, каде бих попх нр (анн?) ис манастира дабра у таборВ хр8'сднском8 и 8 то време бих обркцгерх енеи петрхшко из града ћ8ра лето гсне а\|л (=1710.) ииса у раики сел8 близк пожбна. ПриопЛио: Л. Богдановић *) Ја држим, да еу и Будиици (село) спадали у Осечко поље.