Српски сион

Стр . 7Ј4

II!-. 44

св Јована Крститеља, јер се бојао народа, који је држао Јована за иророка (Жат. ст. 5.); осим тога он је знао, да ,}е то човек праведан и свеш , и за то је, бацивши га у тамницу, много радио, слушајући га, а слушао га је са задовољством (Мрк. ст. 20.). С друге стране, ради клешве и оних који беху с њиме за ручком , 2 он је знао, да мора испунити и жеље играчицине Колизија је решена, као што је познато, тнме, што је Ирод задовољио играчицу (Мат, 9.—11, Мрк. ст. 26—28.). Ова колизија, која је настала са непажње (ср. горе) Иродове, са хришћанске тачке гледишта, иа и са правилне „природне" не може бити иризната као права колизија. У место што је иристао на то, да испуни молбу играчицину, која се користила његовим брзоплетством. Ирод је био дужан, научити је очигледно и њој, и онима око себе, доказати, да је њена молба по суштини ружна, да је он кад се заклињао, разумео такве њене молбе, чије би се испуњење слагало с његовим царским достојанством, с његовом праведношћу и др. Што је није израније отклонио од тога, то је просто зато, што је то било непотребно: та то се, наравно, разумевало само од себе. Та зацело он не би дао да, му одсеку ногу или руку, кад би то заискала играчица место главе св. Јована Крститеља. Тада би он знао, часно изићи из колизије, и нико од назочних не би га прекорео. Но Ирод је покззао малодушност, — и то му се не може опростити, побојло се нарушити клетву. чије неиспуњавање у оном смислу, у каквом је хтела играчица, не би ни било преступањем клетве, стидео се назочних, међутим требало му је стидети их се, кад испуни своју грешну клетву и др. (Наставиће се). * И )(втА1||* ег® оувнтп, оук»Асл иарвда, здн< гаки> прерокд бг» н,«кл)(8 (Мат. ст. 5.) Иродх боацнса 1оаннл, в-кдин его мбжа прав(дна н скатд, н совлмдаик его: н послбшакх его, лшитл творлии, н вх сллдостк его посл8шлш< (Мрк. VI, 20.) Кллтвм ж( рлдн, н :и возл (жлфн ](г с» ннл\х, пов (л ~к длтн ен (Мат. ст. 9.).

Освећење цркве манаетира Јазка. У цркви манастира Јазка, у њезином скромном ћивоту, иочива тело св. цара Уроша, којега народ и црква назваше млади цар Урош. Црква га слави као светитеља и иравило му је ирописано као Србину светитељу.

Народ сриски у Фрушкој ,Гори и у земљи Србији има више светих гробова који су везани за име срнско и за српску истори/у. Аад годЈе сриски народ патио од, ненријатеља српског имена и српске славе — а нарочито од Турака — никада нису ни манастири ни српске светиње у њима иоштеђени. Уништене су силне драгоцености и украси но црквама српских манастира, ватра је прогутала драгоцене заиисе у манастирским библијотекама, али су и народ и калуђери сачували најдрагоценије благо из сриске прошлости, сачували су и чувају свете и светле гробове српске. Тим светим гробовима клања се српски народ, нали им свећу воштаницу и кандило, верује у њихову моћ светитељску, поноси се, да их историја и црква назива Србима светитељима. Врло се мало може наћи по манастирским библијотекама сигурних података о иостанку манастира и ко им је оснивалац. Ранији записи кроз честе ратове иропали су, а сачували су се по неки на старим рукописаним књигама. Оваки записи данас су бисер по манастирским црквама и библијотекама, и право би било да се нађе вредна рука која би тај бисер покупила и средила, и од заборава сачувала. Такова бисера наћи ћемо, од нас цокуиљеног, да краси туђу књижевност. И о манастиру Јазку не може се много говорити. По старим занисима манастир је постојао већ 1522. године. „Књига Јеврем сврши се год. 7095=1577. у месту глагољемом Јазак у храму Ваведенија нресвете Богородице за игумна Пахомија и свега братства".* Данашња црква назидана је на темељу старе цркве а почела се зидати године 1736. нри архијепискону и митронолиту Београдском Викентију Јовановићу и игуману кир СтеФану Димитријевићу који је 20 година игуманисао, а умро 1. Априла 1752. г. Озидана је од четвороугаоног камена. Црква је освећена 1758. године 7. Јунија на први дан Сошествија Светога Духа, а осветио ју је митронолит Павле Ненадовић и носветио Сошествију Светога Духа. Освећењу овом осим митрополита присутан је био придворни епискои Партеније и 38 свештеника. Иконостас је постављен 1750. године, а свршен је са малањем 1869. год. * В. Шенатизам архидијецезе Ср. Карловачке за годину 1892.