Српски сион

СИОН."

С тр . 713.

походе какве „сумње", које имају карактер наших колизија и др. Ако ли коме од вас иедостаје мудрости, пека иште у Бога који даје свакоме иросшо и не кори никога, и да&е му се —- говори св. ап. Јаков (I. 5). 6 Та је хришћанска мудрост иотребна била већ у ирво доба живота Христове цркве на земљи. С једне стране, Хришћани који ступаху у Христову цркву из јудејства, држаху за своју дужност испуњаватп захтеве хришћанског закона; а с друге, они се не могаху (бар неки део од њих) измирити с мишљу, да испуњавање старозаветнога закона није већ за њих обавезно, тим пре, што је последњи замењен новозаветним. Недоумица би решена од хришћански-мудрих светих апостола (Дела ХУ.) Чит. тако исто, између осталог, Дела X, 13 и даље; Римљ. XIV; 1. Кор. VIII, 7 и даље и т. сл. При ненормалности човечјег живота, ненормалности, која сведочи о себи и чак и у хришћанском друштву, сукоби интереса опћег и посебног карактера, виших — духовних и нижих — материјалних, захтева праведности и љубави и т. д. — јесу појава у неком смислу неизбежна, и отуда се јавила потреба ма колко толко уредити одношаје човекове према њима. И одувек износе моралисте разноврсна нравила. Говоре : по могућству су ипак дужни људи бринути се на све могуће начине, да не настуне оваке пли онаке колизпје дужности; ако се пак последње т. ј. колизије појаве, то је преко потребно, брижно их проучавати, јесу ли оне уистину такве, није ли у том случају само замишљена колизија; из неколико дужности, које ишту да им човек у исто доба поклони пажњу, треба му пре свега бирати не мање важне, него најглавније у неком одношају; уоиће у сваком специјалном случају треба поклањати ствари велику пажњу и др. Но сва су та и њима слична правила и руководна саветовања, покрај све своје добре намере, далеко од тога, да се у сваком случају могу применити на ствар. Узрок је томе ово. Та су правила донеле моралисте на основу посматрања већ ранијих колизија дужности. Така посматрања, нема сумње, имају велик значај, но ннак несу ни близу савршеног. Ствар је у томе, да се у будућности ниједан 6 Нцк же кто С у касх лишеих естк прел\8дрости 3 дл проситх $ дагофдгш богл кскл\х нелнцепрплигк, н не поношлкмрлги', и а 4стса 6м§.

од ранијих случајева не ће никад поновити, а ц не може се ноновити у истом облику. Сваки случај, напротив има своје специфичке особине, којих не можеш предвидети и др. Нравило моралиста, н. ир., гласи: ако се сударе међу собом нраведност и љубав, то морамо дати првенство првој. Према томе, ствар Је решена ио изгледу, све је јасно Но фактично није тако. Многе моралисте износе овај, њима мио, пример. Неко је дужан своме знанцу неку суму новаца. Скуиивши и последњу крајцару. он се, узмимо, упутио к своме кредитору, да му врати дуг. Човека гони на то осећај ираведности. Довде нема замршеностп. Но на путу сретне једно сироче, чије тело није свуда покривено ни крпама, босо, ма да је температура ваздуха ниска и т. д. Тог човека који иде да плати кредитору свој дуг, моли сироче за помоћ или и не моли, него просто тужно погледа на њега, што може утецати јаче него икакве речи. Настаје колизија дужности: с једне стране, праведност га гони ка кредитору, да му врати дуг, а с друге стране, осећај жалости и љубави према човечанству гони га да одене, „згреје сироче." Мислимо, да ће сваки човек, ма био тек колкотолко васпитан у морално добром смислу, пре дати првенство захтевима љубави, него захтевима сухопарне правде, особито ако тај кредитор не живи у тако јадном стању, у каквом је ово сироче. Тај дужник. ко.јег моралисте имају у овом примеру, баш је тако и учинио. И тако, горње је правило нарушено, и ако је суштина ствари одатле само добила. . . У осталом, неки значај тих правила, која пзносе моралисте, у неким случајевима већи, у другим мањн, не можемо порицати. Тако, правило које одређује н. ир. да свако брижљиво испитује, да јхи заиста у неком случају субјекат стоји пред колизијом. има своју снагу. Ирод је с клешвом обеКао играчици дати ма шша заискала. А она, научена од машере своје, рече: дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља (Мат. XIV, 6—8, Мрк. VI, 22 — 25). Ирод се ожалостио (Мат. ст. 9; Мрк. ст. 26). 1 Он је био нред колизијом: с једне стране, он се бојао убити 1 Т-кмж* н сх каатк»к> мзреч! еи датн, еги»ж< о||к в»елроснтх. Она ж( наважджа матерПо ско (к>, длждк л\н, рече, зд-к на Елк>д-к гллвб [олнна Кр(стнт!лл Мат. XIV, 7. 8.) И п<члл<и* 5К1СТК цлрк (— 9.)