Српски сион

Стр. 712

.ОРГШКИ СИОН, 6

Б р . 44.

боље: морално-добро. То значи, да човеку не тр еба живети, као што се каже, „затворених очију" без иремишљања. Човек знаде да има неку задаћу, коју му треба решити својим моралним делањем. Да би је што успешније решио, треба му зараније означити не само онај иут, ио којем уопће жели живети, него чак и онај, по којем мисли провести данашњи, сутрашњи дан и ^ако даље. Овде се разуме, наравно, не толико и не само једина спољашња страна ствари, колико и унутрашња, и ако се и ирвој не може порицати велики значај, Често можеш чути, како овом или оном човеку „треба нешто радити", да би га у том прошло време и др. Па шта да радим, иита човек који се слично тужи. И, ено, један без сврхе и смисла иутује, куда га очи воде, други тражи лица, с којима би могао играти славног „виста", који се, наравно, не на дику човештва, све јаче шири итд. Време се, једном речју, употребљује сасвим неморално. Мишљења, каква обично у овом случају слушаш, н. пр. мора се човек и одморити од послова за картама и др., признаје обично и њихова унутрашња савест за ружна и они их износе већином тек, како кажу, да очисте савест". И тако, време је изгубљено. Међутим, човек има неке дужности, које доноси морални закон; он их и не примећује или их држи за незнатне, да би вредило заинтересовати се њима. С временом пак те дужности, које човек не испуни кад је требало, истичу се све јаче, тако да их човек већ не може игнороватн. Но у исто доба долазе на површину и друге — нове — дужности, које се тог тренутка јављају, и тако исто траже да их човек одмах задовољи. Настаје судар. Човек се вајка: немам доста слободног времена, да бих у исто доба испунио две или више дужности, тако сам ја прав, ако једну дужност испуним, а на друге и не обратим пажње итд. Но ствар је баш у томе, да је његова кривица. Он заборавља, да мора у овом случају рачунати са пређашњим својим гресима и недостатцима, — заборавља, да не би морао сада, да је у своје време иснунио ову или ону дужност, доћи у тако непријатан положај и нравити се неким мучеником, жртвом прилика.. . Једном речју, морална слобода човекова мора бити управљена на то, да би сваки час његова живота у сваком случају служио опћој

сврси његова бића. Ако човек буде у овом баш правцу удешавао и управљао свој живот, тада ће иоказати, да има у власти сасвим доста времена, да испуни све своје разне дужности. Осим неморалне употребе времена, у овом случају иривлачи к себн пажњу и друго: недостатак пажљивости и умности, хришћанске мудрости у човеку. Због недостатка иажљивости настају н. пр. такви случајеви. Узмимо, н. пр., да .је човек ири иићу неком обећао што, ни мало не мислећи о томе, може ли и испунити то. Дође време да човек иснуни ту моралну дужност, клју је сам себи натоварио на врат. Но томе стоје на цуту разне преиреке, којих човек, ири обећавању, није предвидео, баш зато. што их нпје хтео предвицети, а не зато, што није могао. Човек .је пред колизијом: с једне је стране дужан иснунити обећање, а с друге, прилике којих није предвидео у исто доба товаре на њега друге дужности, неједнаке с нрвом, итд. Осим тога; и и иажљивом је човеку преко нотребно, не ограничавајући се овим својим способностима, увек се бринути о стицању хришћанске умности, хришћанске мудрости, да би номоћу тога средј ства унео бољи ред у свој морални живот. Ле владајте се према овоме веку. говори св. аи. Павао, него се иромепите обновљењем ума својега, да би сше могли иозпавати, шша је воља Божја, добра, угодпа, и савршена (Римљ. XII. 2.) 1 Молим се да љубав ваша још више и више изобилује у иознању. . ., да бисше, иознавајуКи боље. ви били чисши и без сиошицања на дан Хрисшов (Филип. I, 9. 10). 2 Истражујтае што је Богу угодно (Јеф. Т, 10.), 3 не будите неразумни, него иознајше што је воља Божја (— 17), 4 све исиитајте (1. Сол. V, 21) 5 итд. Све ове и њима сличне савете даје св. аностол Хришћанима за оне случајеве, кад их 1 И не соижразбнтесА кккб ссмб, но ПЈнижразбнтес/л ижноклен?ел\х оул\а клшеги>, ко еже нскбшлтн клл\х, что бстк кола К0Ж1А КЛЛГЛА н ОуГОДНЛА Н СОК«рШ€ННЛА. 2 И н* сел\ж л\олјоса , дл лјококк клшл бфе плче н плче нзкмточесткбетх кх рлзбл\-к н ко ксакол\х ч Ј јксткж, ко еже нскбшлтн клл\х лбчшлл, дл кбд«Т€ чнстн н непреткнокеннн кх денх ХрГстокх. 3 ИскбшЛК >1|ј6, что бстк кллгобгодно Когокн. 4 Ис КК1КЛНТЕ НЈСМНСЛаШН, но рлзбл\'кклнт«, ЧТО 6СТК кола Нож1А. 5 Бса же нскбшлкчЈЈЕ: д^врад дсржнт«.