Српски сион

Кр 44.

„СРИСКИ

СИОН."

С тр. 711.

оналном лажи. Реалистичка умјећа пази понајвише на тјелесно и видно — и цијени естегску вриједност својих творевина према извањим врлинама њиховим. Зато она и угађа новотом, ријеткости, сјајем и елеганцијом — у кратко техничким савршенством извањега приказпвања. Приказивати и оства-рити идеје — није никако њезина намјера. Модерна је умјетност баш као и модерна знаност без сваке метафизике. И против тога искључивог господства при родних наука наступила је међутим задњих де ценија жива реакција; а узроковао ју по чудној иронији судбине највећи обожаватељ речених наука — Аи&ив!; СотЈе. По његову дјелу Соигв Де рћИоворћЈе ровШуе излазиле су наиме природне знаности и нехотице као пуко средство наука социјалних; јер се је под дојмом потоњих имало људство преобразити тако, да постане средиштем читавога норетка свјетског. Колико је сам социјалне знаности цијенио, разбира се најбоље одатле, што је од шест свезака реченога дјела израбио потпуна три, да их достојно прикаже. Узме ли се к тому, да социјалне науке по свом појму нијесу у једну руку могле игноровати филозофијскога момента т. ј. инпондерабилија душевнога живота људског; а у другу руку опет да су морале претрести сва питања национално-економске нарави — онда је појмљиво, зашто су нужно нобудиле интерес не само знанствених него и обичних кругова. И збиља нема данас нп иолитичке ни вјерске странке, која ирема социјалним пигањима не би извјесно становиште заузела била. Католичко црквено освијетлио је већ 1891. сам иапа .Геон ХШ. енцикликом гегит поуагит; а након тога развише црковњаци баш замјерну дјелатност у изучавању питања социјалних. Попут странака нијесу се ни знаности могле отети бујици социјалној. Осим социологије и народне економпје, којих подручју социјална питања за право и ирипадају, стале су готово и све друге знаности нутити на задатак, који им је унутар друштва извршити. Зато и не изненађује, да имадемо данас повијест, право, језикословље, природне науке, филозофију и недагогију које на пола које пак сасвим обрађене у свјетлу социјалном. У кратко, знаност се стала навалице социјализовати тако, да ће ово бити једна од основних карактеристика њених у стољећу, које се приближује.

Исто вриједи и за умјетност. Тко није опазио да модерно сликарство, вајарство и лијепа литература најволе залазити у слојеве т. з. четвртога сталежа и приказивати најбујнијим бојама, најживљом пластиком и највећом вјерности кукавне ирилике његове. Навластито су роман и драма, који тај естетски елеменат нриказивања настоје тијесно свезати с политичко економским самога садржаја тако, да 1л1ск1§ 81ејп нраво имаде, кад у свом дјелу Б1 8о «а1е Гга^е 1т Е1сћ1;е <1ег РћИозорМе тврди, да данашњи натурализам, с ближега огледан и на дубље исихолошке мотиве г-веден, није но дјеломично несв.јесни дјеломично притајени СОЦИЈалИЗаМ. (Свршиће се.)

0 колизији дужности. Александарг. Бронзовг (Нг.ставак) На жалост, и кад ступе у Христову цркву, људи се у већини случајева (особито у последње доба) мало брину о увађању високих хришћанских иринципа у свој живот и о удешавању свог живота у армонији с њима. Одатле њихово делање у животу као и пре или скоро као и пре (т. ј. као у незнабоштву) тече неправилним нутем. Последицом тога јесте то, да их и на даље иоходе разне колизије дужности, као и незнабошце или скоро каз незнабошце. И то ће се нродужити, зацело, дотле, док хришћанска начела о животу не уђу, тако рећи, у месо и крв људи, док не наступи жељени одношај међу човечјом слободом и моралним законом, док се морална слобода не буде достојним начином одазвала на сваки иозив моралног закона. Не зна се хоће ли доћи то све и ако дође, то када ће. А међутим ће се и међу Хришћанима, како је и речено, свуда слушати тужбе на различите колизије дужности, на то, да су они Хришћани — њихове жртве. А какви су сиецијално узроци томе, бар који су од њих главни ? Регулисање одношаја међу моралном слободом и моралним законом, а о томе смо регулисању, као преко потребним, већ горе приметили, мора бити у томе, да морално слобо дан човек не употребљује на зло своју слободу. Другим речима: он се мора бринути о томе, да је време живота, које му је у власти упоI трвбио, по речима моралиста, моралпо, или