Српски сион

С тр . 740 .СРПСКИ СИОН." Б р . 46

спасти и цр. Лакомислеи одношај према овоме питању биће за њега веома штетан. Имајући то све на уму, св. ап. Павао и пише Коринћанима о безбрачности: по садашњој певољи призиајем за боље, да је добро да човек осшане гиако (I, Кор. VII, 26.)*), т. ј. у безбрачности. Развијајући своју тврдњу, св. апостол показује на то да .је брачни живот у свези са многим уветима, који отежавају човеку бригу о угађању Господу, тако да, по мишљењу апостолову, безбрачни живот може бити пре препоручен, и ако је брак сам но себи — добра ствар (1. Кор. УП, 38.). Према садашњој невољи, говори св. Павао Корињћанима, боље је не ступати у брак. Овде св. апостол разуме савремено му стање коринтског друштва. Коринћани нису били још довољно утврђени и учвршћени у Христовој вери. Жеђутим их је незнабожачка власт гонила. Јасно је као дан, да је тим боље, чим је било мање увета против њихове хришћанске сталности. Брачни је живот при таким ириликама за многе Коринћане (бар за слабе духом) могао бити не баш омиљен, јер је он јаче ириковао њихове симпатије за земљу и земаљско. У борбп са незнабожачким гоњењима Хришћана за последње је могао штетан бити сваки такав увет. Баш овде се и крије смисао речи св. апостола: за садашњу невољу (Мат. XIX, 29.). Нрема свему реченом, овај савет апостолскп (чнт. код њега и сву уопће 7. главу I. Кор.) не може нико држати за нешто необавезно за оне, које он има пред собом; напротив, он је сасвим обавезан за њих. То је с једне стране. С друге стране, слушање тога савета не може нико рачунати као нешго оеобито, као нешто што нокавује на какву заслугу човека који му се покорава. . , Ако се сударе међу собом таке дужности, од којих ће једне, ако их човек испуни донетн користи самом том човеку, а друге ближњем његову, то ће човек изићи из овог судара и без правила за овај случај, најпростије: ио учењу Слова Божјега које нам заповеда, како смо горе видели, полагати за ближње своје душе, мора битп тако решена ова колизија. Ако дођу у колизију дужности опћег карактера са дужностима посебним, личним, то ће се ова колизија решити, опет и без правила, сасвпм *) Мнк> о^-ко си доб0« кшти за настол1||бн> н$жд§, гаки> дфкро чедфк^кк# такш витн.

аналогно пређашњој колизији : ако тамо треба добро ближњега ставити на прво место ирема личном добру сваког појединца, то тим пре треба (и на истом основу) на прво место метнути не своја лична добра, него добра породице, друштва, државе. . . Не говорећи о другим правилима за ово питање, држимо за преко потребно од своје стране нриметити, да треба, место сваквих правила, одредити сваком човеку да се, што може више, брине о развијању свога духовног ја, и онда га не ће изненада наћи никаква колизија. Ако се човек побрине и ако му пође за руком, наћи ову моралну тактичност, тада ће он у сваком случају без по муке знати, како ће радити, ма му сасвим ненозната била правила, као што су она горе. Једном речју, свакоме од нас треба бринути се о томе, да би се, но речима св. Писма, привикао на разликовање зла и добра, (Јевр. У, 14.).*) На завршетку треба рећи, да „врло велик значај" има и устројство „морално-друштвеног живота, по духу хришћанства, специјално истински-морално регулисање одношаја разних друштвених кругова и уређења. Тим ће ее ређе догађати колизије дужностп, чим мање које од ових друштава, — или држава, или црква, тежи за сво.јом свемоћи против других — чим више сва она покоравају своје релативне сврхе — сврси апсолутној, т. ј. чим више свако друштво у истину служи напретку целине, да би човечанство достигло своју моралну сврху, — и чим више" сви буду сазнавали, да у свету „све одговара сврси", и да је због тога неки међусобни „одношај разних друштава, баш као и значење индивидуалности, Баш зато је дужан свако, н себе самог ради, посветити све своје силе не само своме рођеноме, јнего и опћем развитку моралне свести" (Ки1)е1; §. 128.-129.). Дакле, 1.) изван Хришћанства (у нехришћанству) су колизије дужности неизбежан појав; 2.) незнабоштво није кадро показати излазак из таких колизија, који би могао задовољавати; 3.) у „Старом" се „Завету" показује „објективно решење" колизија; 4.) тако исто решење колизија, с једне стране, показује се и у „Новом Завету", где се 5.) с друге стране, захтева да човек за ту сврху стиче *) 6»В1ршж1Ш)(х ж< естк ткерддл пн1(м, нл\8цјн](х ч§вст!л ФбВчеиа двлгнмж »\-ч(н[(л\х кг. ј1азс8жден1( двкрл же н зла.