Српски сион

&». 46. „ОРПСКИ

поуке, које им усмено предаваху они који имаше дар ријечи. Старији чланови црквени подучаваху у светом учењу млађе чланове, при чему су руководитељи црквени, епископи и ирезвитери брижљиво настојали да се очува у неприкосновеној цјелини ријеч Божја предана им од апостола. На тај начин чуваше свето нредање опћина вјернијех у Христа, који сачињаваху цркву. Оно се посебно чувало усменијем нредавањем, примјерима побожна и честита живота и носредством богослужења. Доцније доби свето предање у цркви и друга сигурна хранилишта: оно бијаше записано у снисима мужева апостолскијех, отаца н учитеља црквенијех, а такође у правилима сабора васеленскијех и помјеснијех. Помоћу свега. тога чува црква свето предање све до дана данашњега, а чуваће га и до смака свијета. Црква је дакле ираво и тврдо храпилишше светога иредања У том смислу назива је апостол Павао ступом и тврђом ријечи Божје. „ Црква Вога живога, говораше он, јесш сшуп и тер1ја исшине." Црква се показала особито као ревносна чуварица ријечи Божје, која се налази у светом писму и у светом и редањ у, на саборима васеленскпјем и помјеснијем, т. ј. на саборима настира и учитеља црквенијех сакупљенијех или из све васелене (на саборима васеленскијем) или пак из неколико тек покрајина (на саборима помјесниЈем). Васеленскијех сабора црквенијех било је седам : 1.) никејски, (год. 325) 2.) константинопољски, (год. .381) 3.) ефески, (431) 4.) халкидонски, (451) 5.) константинопољски II. (553) 6.) константинопољски Ш. (680) 7.) никејски II. (787) Ти су сабори тако црозвани по градовима у којима су држани. Сазивајући те саборе да се опровргну разне заблуде и донесу црквена правила црква се у томе новодила за нримјером св. апостола. Још за живота овијех пошљеднијех пониче међу Хришћанима мишљење, да се они Хришћани који пријеђоше из незнабоштва у Хришћанство не могу спасти, не буду ли испуњавали обредни закон Мојсијев. То бијаше заблуда и да се уклони та заблуда сакупише се апостоли у Јерусалим. На том сабору закључише онн, да не морају

СИОН." С тр . 739.

Хришћани из незнабожаца испуњавати обреде закона Мојсијева и да се човјек може спасти и не вршећи те обреде. Од тог доба, сакунљаху се по примјеру апостола, сабори кад би поникле у цркви разне заблуде и недоумпце, и на њима осуђиваху те заблуде и пречишћаваху све недоумипе. Сјем тога руководила се црква при сазивању сабора учењем Спаситељевијем, који даде одлукама и одредбама њенијем законску снагу. Поучавајући нас да се измиримо са ближњијем нашијем који нас је увриједио, заповиједа Спаситељ свакоме појединоме, за случај да се не би хтио ближњи наш с нама измирити, овако : „ кажи црквп; а ако ли не послуша пи ц-ркве, да ти буде као незнабожац и цариник ; т. ј. реци цркви или њенијем старјешпнама, да не ће, да се измири с тобом, да му они наложе, да се измири; ако ли не иослуша ни њихове заповијести немој да се посли.је тога с њиме дружиш, држи га за човјека кога је одбацпо сам Бог, баш као незнабошца и цариника. На тај је начин, но учењу Спаситељеву, одредба цркве, то исто што и заиовијест Божја, и онај, који се не покори тпјем одредбама ненокорава се ни самоме Богу, и њега Бог одбацу.је као незнабошца и цариника. Јасно је послије тога, да бијаше за опровргавање заблуда, које поникоше међу Хришћанима, пријеко потребан глас читаве цркве, а такав глас бијаху одлуке васељенскијех сабора. Сабори иредстављаху собом сву цркву,- и бијаху кадри и овлаштени да изричу безусловно истините одредбе, и ко се не покорава њима, као да се не покорава самоме Богу. Из ријечи види се колику важност има свето предање и како је оно неопходно: оно има исту важност коју и ријеч Божја, заиисана у светијем књигама, и исто је тако неопходно као и свето писмо. Без светог предања не би ми знали много што, шта нам је Бог открио. како ћемо, да му угодимо и счасемо душе своје; без њега не бисмо ми примали свете тајне, не бисмо поштовали свете иконе и моћи, не бисмо се молили за умрле, једном ријечи не бисмо могли како ваља угађати Богу. Ето рашта морамо испуњавати свето предање исто тако, као п свето писмо. Апостол Павао мно г гопут папомиње у својијем посланицама о чувању нредања, сад похваљујући Хришћане због тога, што га се држе, а сад оиет подстичући