Српски сион

С тр . 740.

„СРПСКИ

их да га ревносно чувају. Тако пшне у првој посланицн Коринћанима: ^хвалим вас иак, браКо, шшо све моје иамшите, и држише заиовијесаш као шшо вам иредадох А у другој посланицп Солуњанима оиет вели : „жако дакле, бра~&о, стаојше и држитг уредбе којима се научисте, или ријечју, или из иосланице наше *. Тако заповиједа апостол ту, да ЧЈвамо непрекидно и стално ријеч Божју, коју им предаде усмено и у посланицама. Такође и свеги оци црквени говоре о важности и о неонходности светога иредања. Свети Василије Велики вели: „Оддогмата н проповиједи, сачуванијех у цркви, имамо једне у учењу изложеном у ппсму, а друге које дођоше до нас од апостолскога предања, примисмо тајно Но и једне и друге имају једнаку моћ за благочаиЉе. И пико не оснорава иошљедње, ако ли је ма и колико упућен у црквена правила".* На тај начин ето видимо, да је све оно што ,је неопходно за угађење Богу и спасење душе откривено у рпјечи Божјој, која се налази у светом писму н у светом предању. Настаје питање: шта је у оиЛе, ио учењу ријечи Бож ј е , иотребно чџ нити да угодимо Богу и сиасемо душу своју? Прије свега потребно је вјеровати у Бога, јер „без вјере", како вели аиостол Павао, „није могуИе угодиши Богу" . Ако ли се без в.јере пе може угодитп Богу, онда се без ње не може ни спасти По ријечима самога Исуса Христа, само онај „ко/и уззјерује и иокрсши се, сиашЛе се; а ко н^^урује, осудиЛе се. а Еле вјера је први услов за угађање Богу и спасење душе. За тијем је нужно за угађање Богу и сиасење душе, да љубимо Бога, т. ј., да испуњавамо заповијести Божје и чинимо добра дјела. Вјера и љубав са добрима дјелима најтјешње су везане међу собом, и гдје нема љубави тамо нема ни вјере. То јасно изражава апостол Јаков у овијем ријечима: „ вјера је без дијела мршва*. То псто казује п аиостол Јован, кад вели : „ ко нема љубави не иозна Бога (т. ј. не вјерује у њега), јер је Бог љубав ". По сриједи између вјере и љубавп сгоји трећа дужност пријеко потребна, * Лутерани одбацују свето предање и признају једино свето писмо за хранилиште ри.јечи Божје. Ушљед т >га падонге они у многе заблуде. Тако не поштују они св. угоднике, св. иконе, не држе постове, не примају све тајне. Но евршавајући тајне које примају, они се руководе светијем продањем, које сами одбацују и на тај начин долазе еами са собом у опрјеку.

ио учењу ријечи Божје, за угађање Богу и спасење душе, дужност — надања на Бога. Нада долази за вјером и побуђује нас к љуљубави и добријем дјелима. Да човјек не вјерује не би имао приједмета за нацање, а да се не нада, не би имао побуда к љубави и добријем дјелима, баш као год игго се у обичном животу не лаћају људи посла од кога се не надају добити корнст какву. Его рашта аиостол Павао у поеланици к Титу говори, да ли кроз наду постизавамо вјечни живот. А у посланици Тимотије сведочи: „ за шо се и трудимо и бивамо срамошни, јер се уздамо у Бога жива, који је сиасишељ свима људима, а особито вијернима". И тако су, но учењу ријочи Божје, вјера, нада и љубав оне најглавније врлине, у којнма усавршујући се може Хришћанин извршити дужности свог хришћанског звања. Те су врлине главно својство којима се Хришћанин разликује од не Хришћана, тако да се све, што има Хришћанин у себи хрпшћанскога, односи на вјеру, наду и љубав. То јасно изказује аиостол Павао овијем ријечима: „а сад осшаје вјера, нада, љубав, ово шроје и . И за то ваља р в ћ и нас сва ријеч Божја учи вјери, нади и љубави. Кратка поука о овима главнима врлинама хришћанскима, сасгављена на основу светог писма и светог предања и изложена у ннтањима и одговорима, зове се православни хришћански катихизис. По садржини својој дијели се катихизис на три дијела: у нрвом се дијелу излаже наука о вјери, у другом — о нади, а у трећем — о љубави. Према томе ћемо и ми приликом излагања учења ријечи Божје о угафању Богу и сиасењу душе најприје изложити учење о вјери, за тијем учење о нади, и напошљетку учење о љубави. Како се чува ријеч Божја написана у светмјем књигама? Ко чува свето иредање? Колико је важно свето предање? Шта је у онће, по учењу ријечи Божје, нотребно за угафање Богу и спасење душе? (Наставиће се.)

Екеортација у Недељу Сиропуену. Написао и говорио пред ученицина карловачко горње гимназије Радослав М. ГрујиЂ богослов IV. год. Данашње св. Еванђеље говори нам о трн велике врлине: о праштању увреда, посту н