Српски сион

Б р . 46 „ СРПСКИ милостињи. А св. црква православна, та добра мајка наша, у големој бризи, за духовно добро и спасоносну корист верне деце своје, изабрала је ово св. Еванђеље за данашњи дан с тога, што су нам баш те три врлине врло иотребне у ово време — у „врелЈА покадшА". У посту се уередсређују обе озе друге врлине, јер пост без милостиње и праштања није иост хришћански, но мрско фарисејство. У прошлим ексортацијама јасним и убедљивим чињеницама показана вам је, млада браћо, потреба и начин правог хришћанског нокајања у свези са нраштањем увреда и милостињом. 0 суштини, важности и значају носта оставићу другима да говоре, а ја ћу се данас задржати на најплеменитијем саставном делу бића нашег — души, којој пост служи као васпитно срество, ношто умирује тело, које својим страсним нагонима и ниским убитачним жељама силно смета слободном п правилном развнјању духа. (Јер ево шта о том н. пр. вели блажени Августин: „ако вас занитају зашто постите, реците: дивљу звер, коју не можемо укротити ни уздом, ни ичим другим, укротићемо глађу н жеђу" ) Но нре него што вам будем доказивао истинито биће и големи значај душе наше — показаћу вам чврсту везу међу истинитом науком н иравом вером, како би лакше могли схватити све оно, што ће за тим доћи. А на завршетку овог говора изнећу вам, у кратким и опћим цртама, начин како да чувате највеће благо своје — млађану душу своју — од разних духовних зараза. Ово пак чиним с обзиром на јадне при лике у данашњем образованом друштву нашем, а нарочито с обзиром на критичан положај твој, омладико наша — узданицо народна, јер ти је ум баш сада у прелазном добу развитка свога, те га лако заноси сваки иове= тарац разних лажних система, — тобожње иозитивне филозофије, грубог материјализма н Бог зна чега другог — чим је све окужена друштвена атмосфера, у којој ми данас живимо.

I. По измаку овог гордог века егоизма, у ком царују махом себични интереси, где се света и исгинита вера заборавља, а лажна иропагира, где је узвишена љубав изгубила свој црвобитни — идеални значај. где је нада, та утеха несретног човештва, преврнула се у

СИОН." Ст?. 741.

грозно очајање — ступићете ви, млада браћо, једнп пре, други касније, на бурно море јавнога живота. Свет је огрезао у злу. Са уста и дела многих шири се гигантским кораком, као црна куга, атеизам и невера, са свим својим нриродиим пратиоцима: неморалом. развратом, социјализмом, анархпзмом, нихилизмом и осталим жалосним последицама; па већ отровном струјом својом захвата и ниже слојеве друштва човечјег. Страсти су силно узбуркане. Све данашње друштво, као да је у некој несвестици. А лажни учитељи софизмима својим и дрским извртањем истине, не могоше изабрати згоднији час за експлоатисање народне масе. Атеисте теоретичари труде се на све могуће начпне, да за човештЕО створе — веру без Бога. „Но како су јадни ти њихови производи! Сви су они слаби да скупе око себе и одушеве живом идејом — живе човечје душе, јер ни један од њих не ставља у центрум веровања — живи дух Божји", — као што вели чувени научењак руски К. Поб-ЈздоносцевЂ. А ако би се занитали, ца где је извор томе безбошгву — одговара нам исти учењак: „ у жељи т ј. у срцу, управо онако, као што је рекао пророк: „рече л«нх кх се^дц^к скоемх: н 1 кстх Богх." Да, у жељи, у заблуди воље и у заблуди ума, извор је сваком злу. Најстарије горко искуство човечје: „к8дт гакш кози, к-кддци доврое и /1$како{" — вечито се понавља". Но инак су узалудна сва та напрезања заблуделе воље и ума, јер док .је света и века постојаће вера у правога Бога кога невидимо, али за кога п скеитик Волтер каже: „ 1^а 'могх с1е Сипжегз аШз1е за ршзвапее; Ш 1а 'оогх Лв по8 соеигз сШ цгСИ (аиГ 1'ас1огег и (глас васионе сведочи нам о његовој сили, а глас срца нашег говори да му се треба клањати). Па огуда и сви познати резултати данашњега либерализма, којима с.е еманцииовани слојеви просвећене Европе тако радо хвастају, као : верски индиферентизам, слобода савести, ирпзнато безверство, школска настава без вере, ограничење црквеног авторитета и црквеног права — нису ништа друго до ириродни појави оне моралне епидемије, којом је дух лажне филозофије заразио данашње друштво. Застуиници тих лажних филозофских система, свим силама се труде, да нам покажу