Српски сион

С тр . 742.

„СР11СКИ СИОБ."

Б р . 46

како је њихова филозофија резултат строго научног пспитивања. Но, то је сушта неистина и уображење; и ево браћо, ја ћу вам са неколико маркантних иримера иоказати, да права ученост и стварно знање никако не води безбоштву и невери, ге да је заиста оправдана изрека мудрог филозофа Бекона Веруламс^ог: „1^68 диз1из %п рћпозорћга токеге (огГаззе роззе ас1 аШеГзтит; зес1 рктогез ћаизГиз ас1 геИдгопет геЛисеге " (олако и површно бављење филозофијом може човека повести безбоштву; но дубље и озбиљније проучавање, повраћа к упућује к вери). Тако је чувени Коиерник. оснивач нове астрономије, сасгавио сам себп натнис на г Р °бу, у коме се са оваковом нобожношћу моли: „N011 рагет РсшИ дгаНат гедигго, г>епгат Ре 1п пецие розсо, зеЛ ([иат т сгисгз Идпо Мегаз Шгопг, зе&и1из ого и . (Не тражим благодати равне Павловој, нити шптем опроштења Петрова, него приљежно молим ону милост, коју си указао разбојнику на крсту!). Ееплер, велики астроном и учењак беше исто тако побожан Хришћанин. Ево како је тај велики јл мислио о бићу и опредељењу човека: „ Мепзиз егат сое1оз, пипс 1еггае теИог ит1>газ; тепз соекзИз ега(,, согропз итНга јаееГ '■ (Жерио сам небеса, а сада мерим земаљске сенке; дух мп беше с неба, а телесна сенка овде лежи). Тако вели он у свом гробном натиису. Побожан је био и велики природњак Лине, а коликом тек религиозношћу и како дубоком побожношћу беше ироникнут женијални проналазач гравптације, велики Њутн, ноказује тај факт, пгго је нмао обпчај, да кад год име Божје спомене, увек са страхоноштовањем покривало с главе скине. Еада је нак славнп природњак Ампер лежао на самртној иостељи, а нријатељ му хтеде прочитати једно место из чувеног богословског сииса „ЂпИаИо СћпзИ " од Томе Еемпијског, рекао је: ,,.Ја знам ту књигу на памет." Сличну побожност налазимо н у многих других иравих учењака. — А природњак Сћсптегз, на једном скупу природњака, дао је израза своме уверењу овим речима: „Хришћанство има од нанретка природних наука свему да се нада, а нема чега да се боји". И занста, баш најновији резултати природних наука, а особито геологпје и иалеонтологије, згодни су, да истинитост споменуте изреке

потврде; дочим матерпјалисте и атеисте не могу ни једну једину сталну ириродословну истину навести, која се не би слагала са науком наше религије. Шта више, два конгреса — један у Бристолу у Енглеској, а други у Еијеву у Русији — одржана крајем ирошле године, на којима учествоваше цвет савремених научењака, зададоше коначни удар лажним и једностраним теоријама материјализма и показаше праве резултате истините науке, која свестрано испнтива предмете које проучава. Ти резултати, сходно Сћа1тегв-овим речима, велика су добит по истинпту науку Христову, јер се њима потврђују баш многе оне истине наше вере, које ненријатељи Хришћанства у заблуди својој дрско одрицаху. Ето дакле, да озбиљно и свестрано испитивање науке, велике умове и ираве учењаке није привело безбоштву, већ, шта више, утврдило је у њима истиниту веру Христову. Иа с тога нам могу колико хоће говорити заблудели умови, који само површно и једнострано баве се науком, да је њихова невера резултат строго научног исиитивања, ми им на основу горњих и многих других позитивних чињеница не можемо вероватн. Али нека је оволико за сада доста речено о лажној и правој филозофији те са свим контрасним последицама њиховим — безбоштву и иобожности. Здрав разум лако ће знати пресудити где је истина — да је пригрли. П. Обратпмо се сада души нашој, том главном саставном и божанском делу бнћа нашег. Иа каква је душа? И шта је управо она? Ми пмамо, браћо, духовну душу; њу доказу.је пре свега наша свест ; њу доказују њене радње. које очевидно превазилазе п надмашују све силе материје; њу доказују науке, вештине и врлине, којих без ње ни било не би. Но да ли је увек сви људи сматраху као биће духовно? На то нам лепо одговара, карактеришући светску филозофију свога и старијег доба, стари филозоф хришћански Јермије, у евојнм „исмсвањима лажних филозофа", где каже : „Еад филозофи излажу начела своја, не слажу се међу собом ни у речима, ни у мислпма. Јер једни од њих веле, да је душа ватра као Димокрит, други да је ваздух — као