Српски сион

Вр. 47.

,ОРПОКИ

Стр. 763

зника васкресења Христова; седмице после силаска св. Духа — у славу светога Духа; од 25. дедеабра до 4. јануара — у почаст празника рођења, обрезања и крштења Господњег; треће седмице пред великим иостом, — ради опровржења арцирурцијева поста, који исте седмице држе Јермени. Осим тога у години имамо једну седмицу која се сирном седмицом (белом недељом) назива, у току које се не држи савршени пост, већ се забрањује јести месно и масно јело, а дозвољава се млеко, сир, јаја, риба, вкно и уље. Ова седмица се сматра као прелазно стање, за време којега се православни хришћани спремају. за савршени и строги иост свете четрдесетнице, која одмах иза сирне седмице наступа. На реду је да речемо коју у главном, о важности и древности иоста. У данашње доба, када је завладао веома постидни немар према иосту, немар, који је пронпкао у сва друштва хришћанска, како православна тако и неправославна, ни једна речица, која се изрече у заштиту ове установе, неће бити на одмет. Важност и потребу поста увиђа и здрав разум људски. Да је човек неразумно биће, тада. му пост не би потребан био; тада би човек све нотребе своје телесне природе задовољавао ио одређеним и од природе урођеним му побуднма — које се инстинктом називају. Али, у човеку је инстинкат замењен Богом дарованим разумом, захтеви и жеље којега су не само веома велике него неограничене. На жалост, човек се при задовољавању потреба своје телесне нрироде, врло лако да завести, настраним расиолож^њем своје духовне прпроде и под упливом њезиним, врло често може упасти у убитачне крајности; задовољавајући укус — прелази у лакомство; задовољавајући глад — долази до неумерености у јелу, прождрљивости; у место умерене употребе вина — одаје се иијанству; задовољавајући потребу одмора и сна — предаје се лености и изнежености; једном речју, задовољавајући неопходне телесне потребе своје и руководећи се при томе неситошћу својом у оиће, човек врло лако долази до тога, да му телесне потребе немају граница, да се разум стави у службу фисијолошких процеса, а тело, услед прекомерног уживања, постаје болесно и пре времена подлеже смрти. Према томе неопходно је нотребно, захтеве човечјег тела, потчинити некојем другом закону, а не закону

повређеног људског разума. Тај закон јесте, закон о посту, те је пост, због тога веома потребан. Пост је школа у којој се разум одвикава од необузданог повођења за телесним нобудама и од задовољавања необузданих и неограниченпх тежња Пост одржава равнотежу међу разним силама и тежњама, које се налазе у прпроди човечјој, и он усноставља равнотежу, ако је иста иарушена. Према томе је пост нуждан не само у добу, када је природа људска постала искварена, већ би он иотребан био све да је човек остао у стању невиности. Овог чувара имађаше Адам у заповеди односно дрвета познања добра и зла, што и нпје ништа друго, већ заповед о посту. И наша света Црква, позивајући нас да ностнмо, напомиње нам ту заповед, називајући је носним завештањем : с радош~Ку примимо посио завештање , јер да га је араотац сачувао, не би из едема изагнани били. Красан бејаше за поглед и добар за јело онај плод, што ме је уморио; да нас не занесу веђе, нити да се ослади наше грло љубљеним Јелпма, које после тога бешчастимо; чувајмо се неуздржљивости и сити будући, не покоравајмо се страстима (самогл. ТрГшда у петак I. седм. на јутр.). Када је дакле посно завештање неоиходно иотребно било човеку у невином стању, када му душевне и гелесне стране бејаху у стању савршенства п у стројној хармонији; онда је иост двоструко потребан за нас, као једини лекар искварене нам нрироде. Због тога и пророк проглашује иост за лековито средство друпггвене болестп, која снашла беше народ Јудејски, говорећи: кост^кнт« т ^ бокј кх ШСКАТИТЈ ПОСТћ, П()ОПОК'кдИТ( (Јоиљ 2, 1 -5). Исус Христос је и речју и делом осветио пост; Он је сам постио четрдесет дана и нрогласио је пост и молитву за јединствено оружје нротиву злог духа, — који у нами живи, рекавшп да сеи родх не ис)(одитх, токл»и> л10 /1иткок> и постолјж . (Мат. 17, 21). Услед тога пост се има сматраги за Божанствену установу, за установу која нам је већ но самој природи потребна и то тако неопходно потребна, као што нам је потребан и морални закон којега нам је Бог дао, да би могли постићи морално савршенгтво. (Наставиће ое).