Српски сион

Стр. 762

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 47.

гошћу. Најстрожији је пост, када се пишта не Јвде; овакав пост је прописан на велики петак. За тим долази тако звано с ^ оадиш , т. ј. употребљавање за храну само хлеба, воде и воћа и то само једаи иут дневно с вечера; овакав иост је прописа за све посне дане, за које нема засебног разрешења. У неке посне дане, устав дрквени дозвољава употребу куханих јела с уљем или без овога, и разрешава пити опредељену количину вина, у почаст празника; на веће нразнике дозвољава се јести рибе и то је последњи степен снисходљивости црквеног устава за време поста. Млеко, сир, јаја и месо забрањено је јести за време поста, ова су јела дозвољена у т. зв. месојеђе — л1асо = АСТ1А. По нашем дрквеном уставу иоловина дана у години је посна, али се трајање поста мења, те по некада бива дуже или краће. Ови посни дани распоређени су у току године на тај начин, да сачињавају четири велика (непрекидна) поста и неколико једнодневних постова. Велики су постови: 1.) Велики посш или велика четрдесетница. Овај пост почиње на четрдесет и осам дана пре Пасхе и траје све до овог празника. Првих четрдесет дана овога поста, сачињавају у правом смислу четрдесетницу, а осталих осам дана посвећени су успомени на последње дане земног живога, страдања и смрти Господа Исуса Христа. На тај начин велики се пост састоји из два поста. Света четрдесетница установљена је по угледу на четрдесетодневни пост Христов и по иреимућству је на то одређена, да се за време њезиног трајања кајемо и свој живот исирављамо. У току овога поста се нарочито захтеЕа од верних, да иристуие тајни светога причешћа. Светоме причешћу у осталом могу верни приступати и у остале постове, па и осим ових у свако доба, само вазда уз прописану спрему; али се велики пост сматра за најудобиије време, да се човек што достојније спреми за ову свету и велику тајну, пошго су у току овога поста сва Богослужења проникнута особеним покајничким духом те нас тако већ и сама упућују на смерност и располажу на срдачну скрушеност и на проливање иокајничких суза. Унутарња тајанствена узвишеност овога поста, удружена с његовом дуготрајношћу и строгошћу устава, довољно нам објашњава, због чега се он назива великим тостом и великом четрдесетницом.

2.) Пост светих Аиостола или Петровски иосш , почиње с понедеоником девете седмице по Пасхи и траје до 29. јуна т. ј. до празника св. апостола Петра и Павла Овај пост но траје увек једнако дуго, јер зависи од тога, у које доба иада Пасха. У средњу руку пост ова.ј траје 25 дана, а најдуже може да траје 42 дана, најмање пак 8 даиа. Из самога назива овога поста види се, да је он установљен из подражавања ономе посту, којега су држали апостоли после силаска светога Духа, пре поласка на аностолски пут свој ради проповедања. (Дјела Ап. 13, 2.). 8.) Усиенски или велгисо-госиоџшски иост. почиње првог и траје до петнаестог августа т. ј. до дана усненија пресвете Богородице (велике Госпође). Овај пост је установљен у почаст нречисте матере Божје. 4.) Пост иред рођењем Христовим (божићни пост) почиње 15. новембра и траје до 25. децембра. И овај пост траје четрдесет дана, али се не назива великим иостом, као уекршњи пост, а то с тога, што овај није тако строг као велика четрдесетница. Гождественски пост је установљен у почаст празника рођења Христова. Он траје четрдесет дана, као и Мојсијев пост, јер као што се Мојсеј четрдесетодневним ностом спремио за примање закона, исписаног на две камените плоче, тако се и ми четрдесетодневним постом спремамо за дочек самог Законодавца, који се на свет овај рађа и који сам даје Свој закон, исписујући га на плочама срца нашег (Јерем. 31, 32, 33). Сва ова четири поста у средњу ру^-у трају 127 дана; овај се број повећава или смањује, према нроменљивом трајању апостолског поста. Осим ова четири поста установила је света Црква ове једнодневне тосшове : 29. августа, за спомен усечења. главе св. Јована Претече; 14. септембра у почаст часног и животворног крста Христовог и за спомен Спаситељевог страдања; 24. децембра и 5. јануара у почаст рођења Христова и Богојављења; на нослетку средом и петком сваке седмице, осим неколико седница; пост средом установљен је за спомен договора и савета јудејских старешина, којом су приликом закључили, да убију Исуса Христа; а петком за спомен страдања и смрти Господа Исуса Христа. У осталом пост средом и петком разрешава се у току неких седмица, наиме: светле седмице — ради пра-