Српски сион

Бр. 47

„СРПСКИ СИОН."

С1Р. 761.

знаком смерности, изражавамо свест о натој греховности пред Богом и пред људима; због тога се поклон (клањање) код Грка назива јлгт <тиа, — иокајање. У нашим богослужбеним књигама на неким ћемо местима наићи на иоменуту грчку реч, и у таквим случајевима под речју метанија, увек ваља разумети цоклон, клањање. Осим тога поклон има и друго значење ио објашњењу св. Василија Великог, који говори: „Приклањањем колена и устајањем после тога. ми у самој ствари доказујемо, да смо грехом оборенп на земљу, а човекољубљем Створитеља нашег ио ново позвани на небо." Покоинк или лирткеих. Овако се називају тропари, стихпре и канони, у којима се обраћамо Богу с молитвом за умрле. Све те заупокојене духовне песме налазе се у суботним службама Октоиха и Триода. Ове се песме наведеним натписом разликују од мученичних. Покрокцм (в. коздб\х). Полуелеи. Ова је реч састављена из грчких речи: 7С0Л 'Јд — много и гХвос, — милост; или 710X1)5 — много и гХасо^ — јелеј, уље. 11о првом ироизвођењу ове речи полгмж значи многомилостиви , а по другом многосвеЛени (свећа синонимног значења с уљем). У дрквеном језику нолијелејем се назива онај део нразничне јутрење, који се почиње појањем 134 и 135. псалма — Х кллнте ил»а Г осподнј и — НспокФдаитесд Господеки, и траје до иочетка, канона. Узрок због којега је овај део јутрење тако назван, неки држе, да је у томе, што је у припеву полнјелејног 135. исалма много пута долази реч милост (вХао^) гаки> ко кФкх лжлостк егш; други га опет налазе у томе, што се по црквеном уставу у то доба — у почаст дотичнога празника храм обичније осветљава свећама и уљем (^Ха^). Оба ова назора могу бити правилна и умесна. И сама сличносг грчких речи по звуку глгос и гХасоу, може бити случајна; те се услед тога може претиостављати. да се баш у тој сличности звука, крије и нека сличност смисла, јер уље као средство за умекшавање и лечење, сматрати се може за врло прикладан символ божанске милости, која умекшава нашу греховну окорелост и лечи греховне ране наше (в. (>лж). II о л 8 н о ф н и ц л — полуноћница је једна врста свакидањег богослужења. Судећи по називу, богослужење ово требало би служити у

ноноћ, али због слабости људске, оно се служи рано у јутру пре јутрење. Ностоје четири врсте полуноћнице, а те су: свакидања, недељна и пасхална. Свака од ове четири полуноћнице, отправља се засебним начином. 11онол1лрк. Ова је реч постала од п&у&Л101КЦШ1 и значи : онпј који се тостојано налази уз некога ради службе (од грчког тсара [лгм — налазим се уз некога). Пономарем се назива црквенослужитељ. који послужује свештенике у олтару и који за време богослужења по потреби врши по неке дужности и ван олтара. Пономар је исто што п параеклисијарх. Он звони на богослужење, палп у цркви свеће и кандила, додаје кадионицу, по потреби излазп са свећом на входовима. спрема теплоту и осим тога брине се за чпстоту и ред у цркви. Попрлзднсстко (в. прлздникх). По с л 1 к д о к & н У (. Овом речју се у црквеном језику означава свака молитва, при којој се читања, појања, а понекада и свештена дејства, почињу, једно за другим следују и завршују по реду, који је црквеним уставом одређен. Нрема томе реч посл^кдоклнУе може се с правом придати и придаје се, као назив, сваком богослужењу ; те се говори: послфдоКЛ1Ш ОутрЕНИ, П0СЛ'кд0КЛН1Е члсц?кх, посл^кдованТе кечбрни, посл 'кдоклнТе окрВчжТд и т. д. П о с т р и ж ен Т I. Сгрижеље — сасецање косе у облику крста, врши се над новокрштенима после крштења, а исто тако и над онима који се производе за чтеце или стунају у монашки чин. Новокрштене постриже иресвитер, који врши над њима свету тајну крштења, чтеце архијереј, а оне који стучају у монаштво — манастирски настојатељ или други који монах, по добивеном овлаштењу или наредби од настојатеља. По речима св. Симеона Солунског: „иострижење косе значи иосвећење, јер су власи изданци и тако рећи украс целога тела и када их човек приноси Богу, они означавају почетак човечјег савршеног носвећења на службу Богу". — Због тога и архијереј или јереј не баца те пострижене власи, него их оставља на освећеном месту — у св, храму Постх — је дуже или краће уздржавањеод сваковрсне хране или од неких извесних јела. Уздржавање ово врши се по уставу црквеном у опредељено време и с одређеном стро-