Српски сион

С тр . 760.

„СРПСК И СИОВ."

Б р . 47

Јесте драгп роцитељи, то му је најмилије кад ви то исто чините деци вашој; ви очеви! најмилије му је да ви то чините према иодручним вам ; јесте љубазни моји сви, то му је најмилије кад ви то у делокругу вашем чините. А не можемо ли овде све учинити, то чинимо добрим примером, поучавањем, нежним и благим уиутством, пријатељском опоменом, а особито кад Христа зовемо у помоћ, који је наш пријатељ и без^ерно богате милости за све нас. Дакле то је Спаситељу нашем најмилије, ккд мн једно другог љубимо и љубављу на,шом доказујемо да смо ради сви на небо доћи. Шта иак ми за ову сврху по нримеру Спаситељеву чинимо то је љубав, истинита љубав; а ко ово нема пред очима, тај није заслужио име љубави; јер шта помаже човеку ако је цео свет задобио ако је душу своју огрешио ? 0 Спаситељу наш! Иошто је теби најмилије кад се ми међу собом љубимо, како би се устручавали то чинити? Не, не устручавамо се! Ми хоћемо да се љубимо. Али ти знаш, да без тебе ништа не може бпти. Подаруј нам дакле дух твоје љубави; дух љубави, коју ти у овој тајни тако дирљиво откриваш. А имамо ли овај дух тада ћемо се љубити ; тебе и нас међу собом љубити, док смо на земљи а и на небу до века Амин. Иревео: Г. П. Тумачење речи и назива, који се у црквеном језику употребљавају. По Михајловском „Словару" и другим изворима ради Ст. С. Илкић. (Н&ставак) ПовсчЕрТс. Повечеријем или повечерљем се назива вечерње богослужење, које се по уставу после вечере свршавати има; на грчком језику се ово богослужење назива алббзст^о^, што буквално значи иосле вечере. Има два повечерија: велико и мало. Мало се по пропису устава свршава сваки дан, а велико само тада, када га устав изрично наређује, као н. пр. — у току великог поста, на неке велике празнике као што су: Рођење Христово, Богојављење, Благовести и дан св. Духа. Мало повечерије се обично саједињава с вечерњом, то јест поје се одмах иосле вечерње, не излазећп из цркве. Велико повечерије уз велики пост поје се засебно, а на поменуте празнике служи се с јутрењем заједно.

П о д о к н ћ1 Зарад тачнијег објашњења значења ове речи на црквеном језику, приметити морамо у првом реду, да нема свака црквена песма свог напева. већ више песама састављених ио једном обрасцу, имају један и исти нанев. Песма која је послужпла за образац при састављању других песама, служи им и за образац напева. Та несма дакле, која у свему служи за образац другим песмама назива се подобним, не с тога што је она нодобна (слична) другима, већ што су остале песме према њојзи сачињене н што се поју њојзи иодобно (слично). Подобни су врло важни, јер се по њихову обрасцу могу појати све остале стихире. Због тога се у богослужбенпм књигама пред стихире ставља њихов подобен. У канонима се ирмоси сматрају за иодобне. Осим номенутог значења речи подокена, има она код нас још једно значење. На пме, код нас се под нодобнима разуме извесни нанев једнога гласа, удешен према извесној стихири. Према томе говори се подобен 2., 4., 5., 6., 8. гласа. Ови т. зв. подобни гласови у самој ствари нису засебни, самошални гласови, него су само неке ванредне варијенте дотичних гласова. П о д р и з н и к & (в. стТ^арх). Поклонх — је иреклањање, сагибање главе и целога тела, као видљиви знак срдачне, унутарње молитве. Уставом црквеним је прописано, да се при богослужењу чине велики и мали поклони уједно је у њему одређен и број дотичних ноклона. Великим поклонима се називају они поклони, при којима глава, колена и руке додирују земљу; мали су поклони лака клањања, при којима се сагиба само глава и горњи део тела до нојаса, а колена се не спуштају на земљу. После поклона, опет се дижемо горе, те нам тело по ново заузима прав положај; но у неким случајевима по нропису црквеног устава, тело има остати у таком погнутом положају, док свештеник не прочита молитву или док се извесно свештенодејство не сврши. Тако н. пр. на литургији пређеосвећених дарова верни ничице на земљу падају за време изношења односно преноса пређеосвећених дарова и остају у том положају док се свети дари не ставе на свети престо; при тајни покајања, нокајник ваља да падне на колена у часу, када му духовник објављује опроштај и разрешење грехова. Клањањем као